Međunarodni projekti

/Međunarodni projekti
Međunarodni projekti2020-11-20T11:20:37+00:00

Sava TIES projekat

Mreža parkova uz reku Savu dobila je sredstva iz fondova EU za novi projekat. Naredne tri godine ovaj novi i inovativni projekat sprovodiće se na području četiri zemlje kroz koje protiče reka Sava. Cilj projekta Sava TIES je da se pronađe delotvorno rešenje za trajno uklanjanje i suzbijanje invazivnih stranih vrsta biljaka. One nisu samo problem zaštite prirode, već imaju i negativan uticaj na zdravlje ljudi (npr. alergije uzrokovane ambrozijom) i uzrokuju velike poljoprivredne gubitke. Projekat „Očuvanje staništa sliva reke Save kroz međunarodno upravljanje invazivnim vrstama – Sava TIES“ sufinansiran je sredstvima Evropske unije (ERDF, IPA), a sprovodiće se na području Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Partneri na projektu su fond „EuroNatur“, JZ „Krajinski park Ljubljansko barje“, JU „Park prirode Lonjsko Polje“, JU „Zeleni prsten Zagrebačke županije“, JP „Nacionalni park Una d.o.o. Bihać“ , Centar za životnu sredinu, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode AP Vojvodine, Pokret Gorana Sremska Mitrovica, JP „Vojvodinašume“.

Invazivne strane vrste su biljke, životinje i drugi organizmi koji nisu prirodno rasprostranjeni na određenom području, već su unešene prvenstveno ljudskim delovanjem. Nekontrolisano se šire slivom reke Save, istiskuju domaće vrste, imaju negativan uticaj na druge domaće vrste, menjaju svojstva zemljišta, smanjuju obradive poljoprivredne površine, uzrokuju velike probleme kod odbrane od poplava i sl. Ukratko – menjaju prirodna staništa od opšteg značaja i veoma ih je teško iskoreniti. Procenjuje se da šteta koju imaju na svetsku ekonomiju iznosi oko 1,4 milijardi dolara, tj. oko 5% vrednosti svetske ekonomije.

U sklopu projekta, na sedam područja u četiri zemlje, testiraće se različite metode za delotvorno uklanjanje biljaka poput japanske falope, bagremca i kiselog drveta, koje već uzrokuju ozbiljne štete u slivu reke Save. Invazivne strane vrste su glavni izazov za zaštitu biološke raznovrsnosti u 21. veku. JP „Vojvodinašume“ projektne aktivnosti sprovodi u SRP „Obedska bara“.

BirdPROTECT projekat

Naziv projekta: Zaštitimo divlje ptice = Zaštitimo staništa = Zaštitimo ljude
Akronim: BirdPROTECT

Identifikacioni broj projekta: HUSRB/1903/12/0049
Ukupan budžet projekta: 358.228,89 EUR
Iznos sredstava Evropske unije (IPA): 304.494,55 EUR
Početak projekta:  01.10.2020. godine
Kraj projekta:  31.03.2022. godine
Vodeći korisnik: Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad”, Novi Sad, Srbija
Korisnik 1: Državne šume “GEMENC CPLC.”, Baja, Mađarska
Korisnik 2: Javno preduzeće „Vojvodinašume” Petrovaradin, Novi Sad, Srbija

Opis projekta:
Klimatske promene i ranjivost ekosistema dovele su do opasnosti pojave različitih patogenih agenasa koji imaju veliki uticaj na divlje ptice i zdravlje ljudi. Divlje ptice igraju važnu ulogu kao rezervoari domaćini i prenosioci zoonotskih emergentnih virusa u Centralnu Evropu, uključujući prekogranične regione Srbije i Mađarske.

Opšti cilj ovog projekta je da se obezbedi očuvanje i održivost populacija divljih ptica praćenjem prisustva virusa ptičjeg gripa (AIV) i virusa zapadnog Nila (WNV) u zaštićenim vodenim staništima pokrajine Vojvodine u Srbiji i okruga Bacs-Kiskun u Mađarskoj. Posebna korist projekta ogleda se u praćenju prisustva i vrste prisutnih virusa među divljim pticama što pruža informacije o mogućoj pretnji od novih epidemija. Takođe, projekat podiže svest, jača kapacitete za kontrolu novih zoonotskih virusa i poboljšava bazu naučnog znanja. Rezultati uključuju prekogranično praćenje divljih ptica i analizu koja rezultira izradom Procene rizika i studije izvodljivosti  koja pruža buduća uputstva za upravljanje rizikom, kao i GIS bazom podataka koja služi kao osnova za inicijativu u politici očuvanja prirode i dalji naučni razvoj. Projekat će takođe doprineti jačanju tehničkih kapaciteta za praćenje emergentnih zoonotskih bolesti partnerskih institucija.

Teritorija obuhvaćena projektom obuhvata posebne rezervate prirode sa vodenim staništima: Deliblatska peščara, Gornje Podunavlje, Obedska bara i Koviljsko-Petrovaradinski rit, na srpskoj strani i pogranično područje u Mađarskoj koje obuhvata posebne rezervate prirode i lovišta. Ova područja svojim vodenim biotopima pružaju pogodna staništa retkim i zaštićenim divljim pticama stanaricama i selicama (vodene ptice i ptice grabljivice/ptice pevačice).