ODRŽANA MEĐUNARODNA RADIONICA U SKOPLJU – „KLIMATSKE PROMENE I POŽARI NA OTVORENOM“

2020-02-22T10:07:35+00:00фебруар 22nd, 2020|

U organizaciji Regionalnog centra za praćenje požara iz Severne Makedonije i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, u Skoplju je od 05.-07. februara 2020. godine održana međunarodna radionica sa temom: „Klimatske promene i požari na otvorenom“. Na radionici su učešće uzeli predstavnici sektora za vanredne situacije i šumarskog sektora iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije i Srbije.
Našu zemlju su predstavljali: Slađana Cvetković, dipl.inž.šum – JP „Srbijašume“; Dejan Miletić, dipl.inž.šum – JP „Srbijašume“ i Slađana Dabić, dipl.inž.šum – JP „Vojvodinašume“.

Zapadni Balkan, kao region koji se nalazi u jugoistočnoj Evropi, karakteriše velika klimatska varijabilnost, koja se kreće od primorske subtropske do umereno kontinentalne klime. Ovaj region ima ukupnu površinu od preko 20 miliona hektara i naseljava ga skoro 18 miliona ljudi. Od ukupne površine 47% čine šume i šumsko zemljište, a prema podacima Regionalnog centra za praćenje požara, samo u toku 2016. godine, ukupna opožarena površina je iznosila gotovo 53.000 hektara.
Klimatske promene su sve izraženije u celom regionu, a u prilog tome govori i podatak da je prosečna temperatura vazduha regiona porasla tokom poslednjih 20 godina sa 9,7 ° C na 10,9 °C. Procenjuje se da će se već oskudne padavine u celom regionu dodatno smanjiti, za 20%, a u južnim delovima regiona i za preko 30%. Mediteranski deo zapadnog Balkana očekuje porast zimskih padavina u obliku kiše, a letnji periodi će doneti jake suše. Takođe pored promena padavinskog režima i temperature vazduha, očekuje se da će doći i do pojave snažnijih vetrova.
Pored klimatskih promena, promene u načinu korišćenja zemljišta, posebno u poslednjih 25 godina, povećavaju rizik od izbijanja požara na otvorenom. Osnovni razlog je pre svega napuštanje poljoprivrednih domaćinstava, odlaskom seoskog stanovništva u gradove, što dovodi do pojave veće količine gorivnog materijala na livadama i pašnjacima, usled prestanka tradicionalnog korišćenja zemljišta.
Što se tiče podataka o zabeleženim klimatskim promenama u našoj zemlji, zabeležena srednja godišnja temperatura vazduha u 2019. godini iznosi 12,3ºS, što 2019. godinu čini najtoplijom još od 1951. godine. u Srbiji je 13 od 15 najtoplijih godina registrovano nakon 2000. godine, što ide u prilog tezi o klimatskim promenama.

U većem delu Srbije 2019. godina bila je prosečno kišovita. Stručnjaci kažu da analiza padavinskih indeksa pokazuje da pored malih statistički neznačajnih trendova promene akumuliranih godišnjih padavina, postoji promena u režimu padavina i drugačijoj raspodeli po intenzitetu u toku godine.
Iz sezonskih analiza izdvaja se promena u preraspodeli padavina tokom godine, u okviru koje se posebno izdvaja smanjenje akumuliranih padavina tokom letnje sezone (jun-avgust). S druge strane broj dana sa veoma jakim padavinama u proseku je povećan za 1-2 puta dok je učestalost ektremnijeg vremenskog događaja, dana sa padavinama preko 40mm, u pojedinim delovima Srbije povećan je za više od 5 puta u odnosu na referentni period.
Na pojavu sušnog perioda utiče deficit u padavinama ali i povišene temperature koje utiču na povećanje evapotranspiracije. SPEI indeks (Standardised Precipitation-Evapotranspiration Index) obuhvata oba efekta i vrednosti manje od -1 ukazuju na sušne periode, dok vrednosti veće od 1 ukazuju na vlažne periode. Analiza SPEI6-avgust indeksa, koristeći najduži niz osmotrenih podataka na teritoriji Srbije, pokazuje da trend povećane učestalosti suše počinje krajem 1980-ih godina i da od kraja 19. veka najveći trend povećanja učestalosti suše za ovaj period je upravo tokom poslednjih decenija.

Ciljevi i zaključci radionice
Sve gore navedene promene su evidentne i u susednim zemljama, a u narednom periodu sigurno će doprineti stvaranju uslova za veći rizik od pojave požara na otvorenom prostoru.
Upravo iz tog razloga, u Skoplju je između ostalog procenjivana i mogućnost razvoja zajedničkog regionalnog programa zaštite od požara na otvorenom u zemljama Zapadnog Balkana, uključujući sve interesne grupe.
Glavna pitanja su se ticala klimatskih promena i organizacije zaštite od požara na otvorenom, uz analizu glavnog uzročnika nastanka požara. Diskutovalo se o korišćenju zemljišta, sa posebnim aspektom na napuštena poljoprivredna imanja na kojima se zemljište više tradicionalno ne obrađuje kao i o preko graničnoj saradnji prilikom vanrednih situacija. Istaknut je značaj koordinacije i međusektorskog pristupa, kao i međudržavne saradnje u cilju rane detekcije i suzbijanja požara.
Na kraju radionice zaključeno je da je neophodno ići u smeru daljeg razvoja bilateralnih sporazuma između svih zemalja zapadnog Balkana, u cilju organizovanja zajedničkih vežbi, pojednostavljenja procedura prilikom prelaska državnih granica, razvoja i usaglašavanja procedura koje će u znatnoj meri u budućnosti doprineti efikasnijoj zajedničkoj saradnji i akcijama u slučajevima vanrednih situacija, i dr. Takođe, istaknuto je i da svaka zemlja zasebno, mora da ulaže veće napore i sredstva radi unapređenja preventivnih mera. Istaknuto je da posebna pažnja mora da se usmeri na edukaciju lokalnog stanovništva o rizicima i štetama koje uzrokuju požari na otvorenom prostoru. Naglašeno je da za efikasnije suzbijanja požara na otvorenom nedostaje dovoljno obučenog osoblja i volontera, kao i vozila i opreme. Takođe, institucionalne, administrativne i političke prepreke često sprečavaju razvoj i sprovođenje efikasnih mera za sprečavanje i suzbijanje požara na otvorenom, a posebnu pažnju bi trebalo usmeriti na sisteme ranog upozoravanja, koji bi trebalo da obuhvate i granične pojaseve s obzirom na sve češće slučajeve kada požari prelaze iz jedne zemlje u drugu.