Direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai kroz intervju za magazin Diplomacy & Commerce je govorio o strategijama obnove i očuvanja vlažnih staništa u Srbiji, njihovoj važnosti za biodiverzitet i zaštitu od poplava, kao i o međusektorskoj saradnji koja je ključna za uspeh ovih projekata.
JP „Vojvodinašume“ upravlja sa četiri od jedanaest Ramsarskih područja u Srbiji: SRP „Gornje Podunavlje”, SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, SRP „Obedska bara” i Labudovo okno (SRP „Deliblatska peščara”). Degradacija ovih staništa nastala je zbog regulacije reka, izgradnje nasipa i kanala, intenzivne poljoprivrede, nedostatka sistema za prečišćavanje otpadnih voda, ali i dodatnog pritiska klimatskih promena.
U intervjuu, Kokai je istakao da obnova ovako složenih ekosistema zahteva stalnu saradnju sa državnim i pokrajinskim institucijama, naučnim organizacijama i civilnim sektorom. Među partnerima se ističu WWF, Mladi istraživači Srbije, Pokret gorana Vojvodine i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Rezultati višegodišnjih projekata već su vidljivi: u Koviljsko-petrovaradinskom ritu obnovljeni su kanali i veze sa Dunavom, dok je u Obedskoj bari očišćeno više od 300 hektara vlažnih livada, formirano pet otvorenih vodenih tela i omogućeno ponovno naseljavanje vrsta poput crnog ibisa, evroazijske kašikare i čaplje govedarke.
Aktuelni projekat „Оbnovа vodenih i vlažnih staništa u tri rezervata duž Dunava i Save“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske i UNDP-a, u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uključuje revitalizaciju rukavaca, nabavku priključka za mehanizaciju namenjenog uklanjanju invazivne vegetacije, kao i sprovođenje završnog monitoringa i edukativnih aktivnosti za lokalne zajednice. Kokai je posebno istakao primenu veštačke inteligencije i satelitskog praćenja, koji omogućavaju procenu stanja ekosistema i prediktivno upravljanje u uslovima klimatskih promena.
Direktor JP „Vojvodinašume“ je dodao da iskustva iz Srbije mogu poslužiti kao primer dobre prakse i van granica zemlje, uz primenu istih principa ciljanih, faznih i na podacima zasnovanih intervencija, uz prilagođavanje lokalnim hidrolološkim i ekološkim uslovima. Razmena iskustava sa partnerima iz inostranstva je, kako ističe, od izuzetne važnosti, jer pokazuje da obnova vlažnih staništa može biti uspešno sprovedena čak i u složenim i degradiranim ekosistemima.
Direktor Kokai zaključuje da očuvanje vlažnih staništa nije samo zaštita prirode – već i investicija u sigurnost lokalnih zajednica, otpornost na poplave i dugoročnu održivost šuma i biodiverziteta.
Tekst celokupnog intervjua možete pogledati na linku:
https://www.diplomacyandcommerce.rs/from-gornje-podunavlje-to-obedska-bara/
