Zaštita šuma

Zaštita šuma od bolesti i štetočina

Zaštitu šuma, JP “Vojvodinašume” sprovodi u skladu sa zakonskim propisima, planskim dokumentima i uputstvima prognozno – izveštajne službe (PIS). Kroz realizaciju istraživačko -razvojnog projekta u šumarstvu sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, koji se odnosi na proučavanje i unapređivanje vitalnosti i proizvodnih potencijala šuma, kao i na zaštitu šuma kojima gazduje JP “Vojvodinašume”, obezbeđeni su specijalistička podrška u redovnom praćenju pojave bolesti i štetočina šumskog drveća i preporuke u vezi sprovođenja neophodnih mera zaštite.

Projekat se realizuje kroz tri tematske celine: (1) Zaštita od štetnih faktora u rasadnicima, zasadima, kulturama, plantažama, semenskim objektima i sastojinama; (2) Istraživanja po programu prognozno – izveštajne službe zaštite šuma na području JP “Vojvodinašume”; (3) Istraživanje i suzbijanje korovske vegetacije u rasadnicima i zasadima topola i obnovljenim šumama hrasta lužnjaka.

U okviru zaštite od štetnih faktora, redovno se pregledaju svi šumski objekti, na osnovu čega se utvrđuju prisustvo i populacioni nivoi najvažnijih bolesti i štetočina šumskog drveća. U skladu sa utvrđenim stanjem, propisuju se po potrebi odgovarajuće mere zaštite, koje sprovode stručne službe preduzeća. Iz grupe štetočina šumskog drveća u šumskim objektima je registrovan značajan broj vrsta, od kojih se navode sledeće: biljne vaši Aphididae sp., cigaraši Byctiscus sp., mali topolin staklokrilac Paranthrene tabaniformis Rott., dudovac Hyphantria cunea Drury., mušica galica na vrbama Helicomya saliciperda, jasenova pipa Stereonychus fraxini Deg., riđa borova zolja Neodiprion sertifer Garffr., borov savijač Evetria buoliana Schiff., miner topola Leucoptera sinuella Rtti., topolini krasci Agrilus suvorovi populneus Schaef. i Melanophila picta Pall., jovin surlaš Cryptorrhychus lapathy L., majski gundelj Melolontha melolontha L., sovice Noctuidae sp., defolijatori topola Curculionidae sp., hrastov gubar Portethria dispar L., mali mrazovac Operophtera brumata L., veliki mrazovac Hibernia defoliaria L., bube listare Chrysomelidae sp. i druge.

Od biljnih bolesti najčešće su evidentirane sledeće: Fomes annosus (Fr.) Cooke, Lophodermium seditiosum Minter, Staley & Millar, Cryptodiaporthe populea Sacc. Et Br., Marssonina brunnea (Ell. Et Ev.) P. Magn., Microsphaera alphitoides Griff. Et Maubl., Dothistroma pini Hubl., Lonsdalea populi i druge.

Istraživanjima po programu prognozno – izveštajne službe obuhvaćeni su svi poslovi i aktivnosti propisani uredbom za obavljanje ove službe, a koji se odnose na obaveze Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu kao regionalnog centra i preduzeća kao korisnika šuma. Programom su obuhvaćene sledeće ekonomski važne bolesti: Cryptodiaporthe populea Sacc. et Br., Scirrhia acicula (Dearn.) Siggers, Microsphaera alphitoides Griff. Et Maubl., Marssonina brunnea (Ell. Et Ev.) P. Magn. i Melampsora sp. Od štetnih insekata su obuhvaćeni sledeći: Portethria dispar L., Chrysomelidae sp., Erranis defliaria L., Operophtera brumata L. i Scolytidae sp.

Pregled površina (ha) na kojima su sprovedene mere zaštite šuma od gubara i ranih defolijatora avio tretmanom od 2002. do 2022. godine

Pored štetnih insekata i biljnih bolesti, korovi, takođe, štetno deluju na razvoj kultura i plantaža. Svojom pojavom i razvojem predstavljaju konkurentsku vegetaciju gajenim vrstama drveća, kako po pitanju vode, tako i po pitanju dostupnih hranljivih materija u zemljištu, ograničavaju priliv sunčeve svetlosti i istovremeno otežavaju obradu zemljišta. Svaka vrsta korova ima specifičan životni ciklus i biološka svojstva, određene zahteve prema spoljašnjoj sredini i specifično reagovanje na promene spoljašnjih uslova sredine. Korovske biljke imaju visoku sposobnost prilagođavanja spoljašnjim uslovima i proizvode ogromnu količinu semena, što im omogućava brzo širenje u prostoru. Neke vrste višegodišnjih korova se razmnožavaju rizomima, koji se razvijaju u površinskom sloju zemljišta (Agropyrum repens, Cynodon dactilon i drugi), a neki imaju podzemne organe na većoj dubini (Convolvulus sepium, Sorgum halepense i drugi), što u cilju njihovog suzbijanja iziskuje primenu različitih načina obrade zemljišta.

Ukoliko se dobro ne poznaju svojstva prisutne korovske vegetacije, primena neodgovarajućih mera suzbijanja može da ima neželjene posledice, kao što su intenzivno širenje i razvoj korova. Glavnu masu korova u rasadnicima pretežno čine širokolisne vrste, kao što su: Chenopodium album, Convolvulus sepium, Datura stramonium, Cirsium arvense, Portulaca oleracea, Sinapsis arvensis, Amaranthus retroflexus, Solanum nigrum i druge. Među uskolisnim travnim korovima najzastupljenije su sledeće vrste: Echinochloa crusgalli, Sorghum halepense, Setaria glauca, Setaria viridis, Cynodon dactylon, Digitaria sanguinalis i druge.

U zasadima topola, kao i u prirodno obnovljenim šumama hrasta, pored zeljastih vrsta, evidentirano je i značajno prisustvo drvenastih korova. Drvenaste vrste su vrlo otporne i sa visokom regenerativnom sposobnošću, pa se veoma teško suzbijaju mehaničkim sredstvima. U šumskim rasadnicima, zasadima topola i obnovljenim sastojinama hrasta, korov se u najvećoj meri suzbija primenom mehaničkih sredstava, iako se u poslednje vreme u značajnijoj meri primenjuju i hemijske mere zaštite upotrebom herbicida. Međutim, pri izboru herbicida mora se voditi računa o sastavu korovske vegetacije, imajući u vidu ispoljenu različitu efikasnost određenih herbicida prema različitim korovima. Od posebnog je značaja poznavanje selektivnosti određenih herbicida prema gajenim biljkama. Pravilan izbor herbicida, njihovo moguće kombinovanje i primena u odgovarajućim fazama razvoja korova i gajenih biljaka, neophodni su uslovi za racionalnu upotrebu herbicida i efikasno suzbijanje korova.

U periodu 2002-2022. godine, zaštita šuma od insekata je rađena na ukupnoj površini od 40.244,97 ha. Shodno vrsti štetočine, intenzitetu napada, starosti zasada i veličini površine, određen je način aplikacije odgovarajučeg insekticida. Tako je 2004., 2005., 2008., 2009., 2011. i 2012. godine na površini od 19.928,17 ha rađena zaštita šuma od gubara i ranih defolijatora aplikacijom sredstava iz aviona, kako bi se sprečile ogromne štete koje ove štetočine u prenamnoženju mogu da pričine. Monitoring, odnosno praćenje pojave i brojnosti insekata svake godine omogućuje da se preduprede neželjene posledice i sačuvaju šume od njihovog štetnog uticaja.

Zaštita šuma od divljači i domaćih životinja

Zaštita od divljači i domaćih životinja se obavlja u mladim šumskim kulturama, plantažama i obnovljenim prirodnim šumama, naročito u ograđenim lovištima sa velikom koncentracijom krupne divljači. Sitna divljač povremeno pravi štete guljenjem kore na mladim sadnicama topola i vrba, naročito zimi, kad je zemljište pod snežnim pokrivačem.

Mlade šumske kulture, plantaže i obnovljene prirodne sastojine štite se od krupne divljači podizanjem visoke ograde, kao i individualnom zaštitom od pletene žice. Pored toga, primenjuju se i repelenti za odbijanje divljači i sprečavanje odgrizanja pupoljaka i guljenja kore na sadnicama. Od posebnog je značaja preventivna mera koja podrazumeva održavanje brojnosti divljači na optimalnom nivou u skladu sa bonitetom staništa.