Заштита шума

Заштита шума од болести и штеточина

Заштиту шума, ЈП “Војводинашуме” спроводи у складу са законским прописима, планским документима и упутствима прогнозно&нбсп;–&нбсп;извештајне службе (ПИС). Кроз реализацију истраживачко&нбсп;-развојног пројекта у шумарству са Институтом за низијско шумарство и животну средину, који се односи на проучавање и унапређивање виталности и производних потенцијала шума, као и на заштиту шума којима газдује ЈП “Војводинашуме”, обезбеђени су специјалистичка подршка у редовном праћењу појаве болести и штеточина шумског дрвећа и препоруке у вези спровођења неопходних мера заштите.

Пројекат се реализује кроз три тематске целине: (1) Заштита од штетних фактора у расадницима, засадима, културама, плантажама, семенским објектима и састојинама; (2) Истраживања по програму прогнозно&нбсп;–&нбсп;извештајне службе заштите шума на подручју ЈП “Војводинашуме”; (3) Истраживање и сузбијање коровске вегетације у расадницима и засадима топола и обновљеним шумама храста лужњака.

У оквиру заштите од штетних фактора, редовно се прегледају сви шумски објекти, на основу чега се утврђују присуство и популациони нивои најважнијих болести и штеточина шумског дрвећа. У складу са утврђеним стањем, прописују се по потреби одговарајуће мере заштите, које спроводе стручне службе предузећа. Из групе штеточина шумског дрвећа у шумским објектима је регистрован значајан број врста, од којих се наводе следеће: биљне ваши Апхидидае сп., цигараши Бyцтисцус сп., мали тополин стаклокрилац Парантхрене табаниформис Ротт., дудовац Хyпхантриа цунеа Друрy., мушица галица на врбама Хелицомyа салициперда, јасенова пипа Стереонyцхус фраxини Дег., риђа борова зоља Неодиприон сертифер Гарффр., боров савијач Еветриа буолиана Сцхифф., минер топола Леуцоптера синуелла Ртти., тополини красци Агрилус суворови популнеус Сцхаеф. и Меланопхила пицта Палл., јовин сурлаш Црyпторрхyцхус лапатхy Л., мајски гундељ Мелолонтха мелолонтха Л., совице Ноцтуидае сп., дефолијатори топола Цурцулионидае сп., храстов губар Портетхриа диспар Л., мали мразовац Оперопхтера брумата Л., велики мразовац Хиберниа дефолиариа Л., бубе листаре Цхрyсомелидае сп. и друге.

Од биљних болести најчешће су евидентиране следеће: Фомес анносус (Фр.) Цооке, Лопходермиум седитиосум Минтер, Сталеy&нбсп;&амп;&нбсп;Миллар, Црyптодиапортхе популеа Сацц. Ет Бр., Марссонина бруннеа (Елл. Ет Ев.) П. Магн., Мицроспхаера алпхитоидес Грифф. Ет Маубл., Дотхистрома пини Хубл., Лонсдалеа попули и друге.

Истраживањима по програму прогнозно&нбсп;–&нбсп;извештајне службе обухваћени су сви послови и активности прописани уредбом за обављање ове службе, а који се односе на обавезе Института за низијско шумарство и животну средину као регионалног центра и предузећа као корисника шума. Програмом су обухваћене следеће економски важне болести: Црyптодиапортхе популеа Сацц. ет Бр., Сциррхиа ацицула (Деарн.) Сиггерс, Мицроспхаера алпхитоидес Грифф. Ет Маубл., Марссонина бруннеа (Елл. Ет Ев.) П. Магн. и Мелампсора сп. Од штетних инсеката су обухваћени следећи: Портетхриа диспар Л., Цхрyсомелидае сп., Ерранис дефлиариа Л., Оперопхтера брумата Л. и Сцолyтидае сп.

Преглед површина (ха) на којима су спроведене мере заштите шума од губара и раних дефолијатора авио третманом од 2002. до 2022. године

Поред штетних инсеката и биљних болести, корови, такође, штетно делују на развој култура и плантажа. Својом појавом и развојем представљају конкурентску вегетацију гајеним врстама дрвећа, како по питању воде, тако и по питању доступних хранљивих материја у земљишту, ограничавају прилив сунчеве светлости и истовремено отежавају обраду земљишта. Свака врста корова има специфичан животни циклус и биолошка својства, одређене захтеве према спољашњој средини и специфично реаговање на промене спољашњих услова средине. Коровске биљке имају високу способност прилагођавања спољашњим условима и производе огромну количину семена, што им омогућава брзо ширење у простору. Неке врсте вишегодишњих корова се размножавају ризомима, који се развијају у површинском слоју земљишта (Агропyрум репенс, Цyнодон дацтилон и други), а неки имају подземне органе на већој дубини (Цонволвулус сепиум, Соргум халепенсе и други), што у циљу њиховог сузбијања изискује примену различитих начина обраде земљишта.

Уколико се добро не познају својства присутне коровске вегетације, примена неодговарајућих мера сузбијања може да има нежељене последице, као што су интензивно ширење и развој корова. Главну масу корова у расадницима претежно чине широколисне врсте, као што су: Цхеноподиум албум, Цонволвулус сепиум, Датура страмониум, Цирсиум арвенсе, Портулаца олерацеа, Синапсис арвенсис, Амарантхус ретрофлеxус, Соланум нигрум и друге. Међу усколисним травним коровима најзаступљеније су следеће врсте: Ецхиноцхлоа црусгалли, Соргхум халепенсе, Сетариа глауца, Сетариа виридис, Цyнодон дацтyлон, Дигитариа сангуиналис и друге.

У засадима топола, као и у природно обновљеним шумама храста, поред зељастих врста, евидентирано је и значајно присуство дрвенастих корова. Дрвенасте врсте су врло отпорне и са високом регенеративном способношћу, па се веома тешко сузбијају механичким средствима. У шумским расадницима, засадима топола и обновљеним састојинама храста, коров се у највећој мери сузбија применом механичких средстава, иако се у последње време у значајнијој мери примењују и хемијске мере заштите употребом хербицида. Међутим, при избору хербицида мора се водити рачуна о саставу коровске вегетације, имајући у виду испољену различиту ефикасност одређених хербицида према различитим коровима. Од посебног је значаја познавање селективности одређених хербицида према гајеним биљкама. Правилан избор хербицида, њихово могуће комбиновање и примена у одговарајућим фазама развоја корова и гајених биљака, неопходни су услови за рационалну употребу хербицида и ефикасно сузбијање корова.

У периоду 2002-2022. године, заштита шума од инсеката је рађена на укупној површини од 40.244,97 ха. Сходно врсти штеточине, интензитету напада, старости засада и величини површине, одређен је начин апликације одговарајучег инсектицида. Тако је 2004., 2005., 2008., 2009., 2011. и 2012. године на површини од 19.928,17 ха рађена заштита шума од губара и раних дефолијатора апликацијом средстава из авиона, како би се спречиле огромне штете које ове штеточине у пренамножењу могу да причине. Мониторинг, односно праћење појаве и бројности инсеката сваке године омогућује да се предупреде нежељене последице и сачувају шуме од њиховог штетног утицаја.

Заштита шума од дивљачи и домаћих животиња

Заштита од дивљачи и домаћих животиња се обавља у младим шумским културама, плантажама и обновљеним природним шумама, нарочито у ограђеним ловиштима са великом концентрацијом крупне дивљачи. Ситна дивљач повремено прави штете гуљењем коре на младим садницама топола и врба, нарочито зими, кад је земљиште под снежним покривачем.

Младе шумске културе, плантаже и обновљене природне састојине штите се од крупне дивљачи подизањем високе ограде, као и индивидуалном заштитом од плетене жице. Поред тога, примењују се и репеленти за одбијање дивљачи и спречавање одгризања пупољака и гуљења коре на садницама. Од посебног је значаја превентивна мера која подразумева одржавање бројности дивљачи на оптималном нивоу у складу са бонитетом станишта.