Korišćenje šuma
Šumarstvo kao privredna grana predstavlja sa aspekta organizacije proizvodnje specifičnu oblast. Ova specifičnost se ogleda, pre svega, u neravnomernom rasporedu stabala u sastojini, karakterističnim orografskim, hidrografskim, klimatskim i drugim faktorima. Sistem gazdovanja zavisi od uticaja ovih faktora. Sve navedeno ide u prilog činjenici da se proces proizvodnje drvnih sortimenata odvija u veoma složenim uslovima.
Kao delatnost, korišćenje šuma zauzima vrlo značajno mesto u struci. U složenom lancu obnove, nege i zaštite šuma, korišćenje šuma je glavno sredstvo za sprovođenje ovih faza, što ukazuje da je korišćenje šuma jedna od važnih karika u šumarstvu.
Bez blagovremeno i stručno obavljene seče, nema biološki stabilne i ekonomski vredne šume. Sa aspekta korišćenja šuma, šuma je radilište na otvorenom prostoru, a glavni predmet rada je obiman i težaak. Korišćenje šuma kao delatnost ima svoj tehnički, tehnološki, ali i ekonomski karakter i istovremeno je neposredna spona između šumarstva i drvne industrije. Porastom vrednosti drveta i potrebe za njim, rastu i saznanja o njegovom kvalitetu.
Sektor za korišćenje šuma, mehanizaciju, bezebednost i zdravlje na radu obuhvata:
- Seču i izradu drvnih sortimenata;
- Krojenje, klasiranje i primanje drvnih sortimenata;
- Privlačenje drvnih sortimenata;
- Izgradnju tvrdih šumsko – kamionskih puteva;
- Ustanovljavanje normi i normativa rada zbog unapređenja i racionalizacije poslova u šumarstvu;
- Zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih;
- Organizaciju i učešće na takmičenju sekača motornom testerom.
Proizvodnja drvnih sortimenata
Metode seče i izrade razlikuju se sa aspekta načina obnove i faze nege šuma, zatim sa aspekta mesta i stepena izrade drvnih sortimenata, kao i stepena mehanizovanosti. Razvoj tehnologija koje se primenjuju u seči i izradi je veoma intenzivan. Stalna konkurencija među proizvođačima uslovila je proizvodnju efikasnih i kvalitetnih mašina sa prihvatljivim cenama. Zbog toga zemlje u razvoju sebi mogu priuštiti vrhunske tehnologije u sistemima rada na proizvodnji drvnih sortimenata, za razliku od pre kada su moderne tehnologije koristile samo razvijene zemalje. Prednosti korišćenja ovih tehnologija je pored ekonomske i ekološka, zbog manjeg zagađenja životne sredine.
JP “Vojvodinašume” je tokom svojih dvadeset godina postojanja nastojalo da ovu fazu rada, pored intenzivnog prijema sopstvenih sekača, što više mehanizuje. Razlog tome je sve veći odliv radne snage u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Pored JP “Vojvodinašume” sa problemom kvalitetne radne snage se susreću sva preduzeća koja se bave istom delatnošću. Kao rezultat toga JP “Vojvodinašume” danas u svom sastavu imaju:
• 6 harvestera (John Deere) i
• 180 sopstvenih sekača motornom testerom.
U vreme kada nisu postojali problemi sa kvalitetnom radnom snagom 10% ukupnih seča bilo je mehanizovano. Danas je situacija drugačija, mašinskom sečom (harvesterima) se uradi oko 40% godišnjeg plana na seči i izradi, sopstvenim sekačima takođe cca 40% i uslugama cca 20%. U narednom periodu se očekuje nastavak ovog trenda.
U toku proteklih dvadeset godina, seču i izradu drvnih sortimenata u ŠG “Sremska Mitrovica” uglavnom su radili sopstveni sekači, a poslednjih desetak godina i harvesteri. Upotreba harvestera u ostalim gazdinstvima je kulminirala u poslednjih 5 (pet) godina. Ovo je u određenoj meri doprinelo izvršenju godišnjih planova. Na njemu je uočljivo da je izvršenje godišnjih planova seča poslednjih godina bez velikih oscilacija, čime je obezbeđena finansijska stabilnost preduzeća.
Pored radne snage, izvršenje planova zavisi još od niza drugih faktora. Površina kojim gazduje JP “Vojvodinašume” nalazi se u priobalnom i plavnom delu, pogotovo ŠG “Sombor”, ŠG “Novi Sad” i ŠG “Banat” Pančevo. Zbog toga izvršenje plana jednim delom zavisi i od dužine trajanja poplavnih perioda u priobalju reka. To je naročito bilo izraženo 2006. godine kada je zabeležen stogodišnji maksimum vodostaja, zatim 2009. godine kada je na rekama bilo od sedam do devet poplavnih talasa u trajanju od čak devet meseseci i 2014. godine kada su poplave bile obilne, a poplavni period veoma dug.
| Godina | JP “Vojvodinašume” | ŠG “Sremska Mitrovica” | ŠG “Sombor” | ŠG “Novi Sad” | ŠG “Banat” Pančevo |
|---|---|---|---|---|---|
| 2002 | 487.539 | 147.468 | 71.616 | 124.158 | 144.297 |
| 2003 | 508.827 | 148.751 | 100.622 | 114.398 | 145.056 |
| 2004 | 511.822 | 184.067 | 99.166 | 95.81 | 132.779 |
| 2005 | 455.658 | 153.575 | 92.55 | 79.219 | 130.314 |
| 2006 | 502.109 | 166.537 | 97.101 | 100.933 | 137.538 |
| 2007 | 510.507 | 166.894 | 93.976 | 107.026 | 142.611 |
| 2008 | 539.549 | 172.739 | 104.722 | 115.901 | 146.187 |
| 2009 | 491.47 | 161.522 | 96.718 | 105.596 | 127.634 |
| 2010 | 499.253 | 171.751 | 91.86 | 101.208 | 134.434 |
| 2011 | 535.01 | 170.345 | 117.704 | 107.6 | 139.361 |
| 2012 | 539.589 | 175.97 | 114.718 | 115.714 | 133.187 |
| 2013 | 553.507 | 174.413 | 119.392 | 112.617 | 147.085 |
| 2014 | 504.17 | 168.831 | 114.404 | 104.594 | 116.341 |
| 2015 | 541.251 | 174.064 | 114.517 | 116.499 | 136.171 |
| 2016 | 528.891 | 170.491 | 108.878 | 123.812 | 125.71 |
| 2017 | 515.848 | 163.199 | 107.455 | 102.734 | 142.46 |
| 2018 | 499.693 | 164.534 | 98.677 | 102.392 | 134.09 |
| 2019 | 546.551 | 188.187 | 111.9 | 111.19 | 135.274 |
| 2020 | 549.679 | 190.836 | 112.318 | 118.349 | 128.176 |
| 2021 | 604.746 | 220.185 | 122.106 | 115.904 | 146.551 |
| 2022 | 651.681 | 239.212 | 139.066 | 123.368 | 150.035 |
| 2023 | 638.994 | 234.215 | 114.04 | 153.542 | 137.197 |
| 2024 | 671.311 | 284.527 | 125.259 | 135.603 | 125.922 |
| Ukupno | 12.387.655 | 4.192.313 | 2.468.765 | 2.588.167 | 3.138.410 |
- U poslednjih nekoliko godina, tehnologija seče i izrade i način izvođenja radova pretrpeli su nekoliko ozbiljnih izmena od kojih su tri najvažnije:
- Umesto metarskog ogrevnog dveta prešlo se na izradu višemetarskog ogrevnog drveta gde god bi uslovi to dozvoljavali;
- Upotreba harvestera u sve većem obimu u svim ograncima preduzeća;
- Upotreba harvestera u sanaciji vetroloma i vetroizvala na velikim površinama.
Izradom višemetarskog ogreva tvrdih lišćara u ŠG “Sremska Mitrovica” mnogo se ubrzala seča i na taj način je spasena velika količina tehničkog drveta hrasta lužnjaka (više hiljada m3), koja bi u suprotnom ostala u šumi, a zatim i propala, čime bi preduzeće pretrpelo velike finansijske gubitke.
Kao što je već rečeno, poslednjih godina je došlo do povećanja upotrebe harvestera u seči i izradi i to ne samo u ŠG “Sremska Mitrovica”, već i u ostalim gazdinstvima. Faza seče i izrade postala je najstabilnija fazu radova u šumarstvu, o čemu svedoči i izvršeni obim seča u poslednje tri godine.
Konačni cilj je da se intenzivnim gazdovanjem u plantažama i kulturama mehanizovano (mašinskom sečom) izvodi ¾ godišnjeg etata. Uvođenjem harvestera u sanacijama vetroloma i vetroizvala postiglo se mnogo i sa socijalnog i sa ekološkog aspekta. Znatno je umanjena mogućnost povređivanja zaposlenih u veoma opasnim uslovima rada. Upotreba harvestera u sanacijama je doprinela bržem saniranju šteta od jakog vetra, pa tako nije došlo do gubitaka prirasta kod novopodignutih mladih sastojina.
Krojenje, klasiranje i primanje drvnih sortimenata
Pod krojenjem vretena stabla podrazumeva se određivanje i obeležavanje mesta na kojima stablo treba prerezati, pri čemu se određuju kvalitet i dimenzije sortimenata. Krojenje je vrlo složen i odgovoran posao, od koga zavisi kvantitativna i kvalitativna iskorišćenost.
Od početka primene harvestera u seči i izradi, na terenima JP “Vojvodinašume” su se razvila dva slučaja kod krojenja drvnih sortimenata. Kada se radi o klasičnoj seči i izradi upotrebom motornih testera, krojenje se vrši na “uobičajen” način, tj. obeležavanjem mesta prereza od strane poslovođe u seči i izradi. Ukoliko se seča i izrada izvode harvesterom, krojenje bez obeležavanja mesta prereza određuje rukovalac harvesterom. Uzimajući u obzir da se sve više seča sprovodi mehanizovano harvesterom, rukovalac ovom mašinom je jedan od glavnih “tehnologa” na korišćenju šuma. Zbog toga su edukacije i obuke zaposlenih koji se direktno bave krojenjem vretena stabla bile glavni zadatak u proteklom periodu, a tako će se nastaviti i u budućnosti. Značaj ove operacije je veoma veliki i u stručnom i u ekonomskom smislu.
Klasiranje i primanje izrađenih drvnih sortimenata u proteklih dvadeset godina pretrpelo je dosta promena. Klasiranje drvnih sortimenata se radi po važećem standardu uz male korekcije, u skladu sa razvojem drvne industrije i njihovih prerađivačkih kapaciteta.
U prethodne dve decenije bilo je nekoliko pokušaja prelaska na elektronski način evidencije, ali prilično bezuspešno. U toku 2024-te godine kompletirano je u svim ograncima preduzeća uvođenje novog načina evidencije (primanja) drvnih sortimenata pomoću PDA uređaja, koji informacije o sortimentima očitavaju preko QR koda sa plastičnih pločica koje su utisnute u čelo trupaca. PDA uređaj je povezan direktno na bazu robnog knjigovostva (AB Soft), gde se evidentira svaka promena o kretanju sortimenta (od primanja, preko privlačenja na stovarište do otpreme). Na ovaj način se obezbeđuje praćenje stanja zaliha u realnom vremenu
Kontrola kvaliteta izvršenih radova na radilištima se sprovodi kroz procedure definisane FSC sertifikacijom šuma, koje su propisane smernicom za dati proizvodni proces i zapisnikom o tehničkom prijemu radova na korišćenju šuma.
Privlačenje drvnih sortimenata
Proizvodnja drvnih sortimenata se karakteriše time što je mesto proizvodnje znatno udaljeno od mesta isporuke proizvoda kupcima. Privlačenje drvnih sortimenata ili I faza transporta predstavlja sastavni deo tehnološkog procesa, odnosno jednu od njegovih faza. Transport drveta (privlačenje) sastoji se od višekratnog ponavljanja transportnih ciklusa (tura). Izrađene drvne sortimente potrebno je blagovremeno transportovati od panja do stovarišta, jer su podložni brzom propadanju, odnosno devalvaciji kvaliteta. Danas se u JP “Vojvodinašume” transport drvnih sortimenata 90% obavlja sopstvenom mehanizacijom.
Od samog osnivanja, opredeljenje JP “Vojvodinašume” bilo je da ovu fazu rada u potpunosti obavlja sopstvenom mehanizacijom. Iz tog razloga je mehanizacija koja je pripadala šumskim upravama centralizovana u jednu radnu jedinicu na nivou gazdinstava. U svakom gazdinstvu je osnovana Radna jedinica “Šumska mehanizacija”. Zatim se u svakom gazdinstvu intenziviralo investiranje u novu i savremenu mehanizaciju, jer stanje postojeće mehanizacije, koja je bila zastarela, nije moglo odgovoriti postavljenim zadacima. Povećanim angažovanjem i razmenom iskustava kroz sučeljavanje mišljenja prešao se put od toga da gazdinstva nabavljaju mašine na osnovu njihovih pojedinačnih ideja i želja do sistemskog i planskog utvrđivanja potreba za konkretnim modelima i tipovima mašina koji će se nabaviti. Na ovaj način se želela postići tipizacija mehanizacije na nivou preduzeća, kako bi se izbegla dosadašnja negativna iskustva. Zajedničkim nastupom, nabavljena su kvalitetnija sredstva pod povoljnijim uslovima, ali i olakšao način održavanja mašina.
Mehanizacija
Pregled nabavljenih sredstava u mehanizaciji JP “Vojvodinašume” od 2002. do 2022. god.| Red. br. | Tip sredstva | Period | |
|---|---|---|---|
| 2003-2012. | 2013-2024. | ||
| 1 | Harvester | 1 | 5 |
| 2 | Forvarder | 4 | 18 |
| 3 | Traktor | 81 | 148 |
| 4 | Dizalica | 13 | 8 |
| 5 | Prikolica | 19 | 52 |
| 6 | Priključna mašina | 114 | 247 |
| 7 | Kamion | 7 | 16 |
| 8 | Valjak | 1 | 0 |
| 9 | Buldozer | 2 | 2 |
| 10 | Bager | 1 | 5 |
| 11 | Terensko vozilo | 55 | 70 |
| 12 | Službeno vozilo | 79 | 98 |
| 13 | Kombi | 7 | 3 |
| 14 | Autobus | 5 | 8 |
| 15 | Mini bus | 4 | 7 |
| 16 | Motorna testera | 412 | 448 |
| 17 | Čamac | 51 | 48 |
| 18 | Motor za čamce | 58 | 38 |
| 19 | Rovokopač | 1 | |
| 20 | Motorni kresač, kosa, bušač itd. | 68 | |
| 21 | Grejder | 2 | |
| 22 | Utovarivač | 1 | |
| 23 | Kombinovana mašina | 4 | |
Dinamičnije nabavke mehanizovanih sredstava u preduzeću su započele 2007. godine. U skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima, svake godine su nabavljana nova mehanizovana sredstva, kako bi se unapredila tehnička opremljenost.
Globalizacija tržišta učinila je da se veliki svetski proizvođači opreme udružuju, što uzrokuje vrlo čestu promenu modela i tipova kod istog proizvođača. To svakako otežava, ne samo nabavku mašina, nego i nabavku rezervnih delova, pa samim tim i održavanje mašina i sklopova. Iz tih razloga, u saradnji sa dobavljačima, organizovana je obuka zaposlenih na održavanju mehanizacije.
Mehanizacija JP “Vojvodinašume” godišnje privuče oko 450.000 m3 raznih drvnih sortimenata i to uglavnom forvarderima (24 komada) i traktorskim ekipažama (30 komada). Traktorske ekipaže podrazumevaju adaptiran poljoprivredni traktor (snage oko 130 KS) sjedinjen sa prikolicom bez pogona (nosivosti od 8 do 12 t) i hidrauličnom dizalicom.
Česte selidbe mašina sa radilište na radilište unutar čitavog preduzeća nametnule su nabavku tzv. „vučnog voza” (kamiona tegljača sa niskonosećom prikolicom). Upravo taj sklop predstavlja pravu „žilu kucavicu“ šumske mehanizacije u JP „Vojvodinašume“.
Izgradnja tvrdih šumsko kamionskih puteva
Šumski putevi predstavljaju uslov za racionalno, ekonomično i integralno gazdovanje nad svim šumskim resursima. Oni služe za transport, izvođenje bioloških mera, zaštitu od požara, kao i za lakše korišćenje ostalih šumskih bogatstava.
Troškovi transporta drveta čine značajan deo ukupnih troškova u procesu proizvodnje šumarstva, a oni najviše zavise od distance privlačenja (transportne distance). Smanjivanje troškova privlačenja nameće se kao jedan od osnovnih zadataka u planiranju gazdovanja šumama. Teoretski, troškovi privlačenja bili bi najniži u slučaju dovođenja puteva neposredno uz panj. Naravno, ovaj moment u praksi je nemoguće ostvariti. Izgradnja prostorno dobro raspoređene mreže šumskih puteva nije jednostavan posao. Uzimajući u obzir dosadašnju otvorenost šuma kojim gazduje JP „Vojvodinašume“, koja nije zadovoljavajuća, privlačenje drvnih sortimenata se i dalje izvodi na relativno velikim udaljenostima. Iz nedovoljne gustine mreže šumskih puteva proizlaze i relativno visoki troškovi privlačenja. Gradnjom novih puteva značajno se utiče na smanjenje troškova privlačenja.
Šumski putevi imaju direktne efekte u iskorišćavanju šuma, ali oni predstavljaju i objektivne preduslove za odvijanje drugih delatnosti u šumarstvu, pre svega gajenja i zaštite šuma u najširem smislu i utiču na racionalnost njihovog izvođenja.
Međutim, velika gustina mreže šumskih kamionskih puteva nije presudan faktor u skraćenju srednje transportne distance privlačenja. Presudan faktor uticaja otvorenosti nekog šumskog područja na srednju transportnu distancu privlačenja predstavlja kvalitetno planirana i realizovana mreža šumskih kamionskih puteva tj. projektovana optimalna mreža šumskih puteva. U ravničarskim područjima pod optimalnom otvorenošću smatra se od 9m/ha do 12 m/ha.
Na području kojim gazduje JP „Vojvodinašume“ je do sada izgrađeno preko 300 km šumskih puteva. Potreba izgradnje novih saobraćajnica postoji i danas, jer je gustina mreže šumskih saobraćajnica daleko od potrebne. U poslednjih deset godina izgrađeno je 128 km novih šumskih puteva, uz stalno održavanje postojećih.
Šume kojim gazduje JP „Vojvodinašume“ se uglavnom nalaze u polojima reka Dunav, Sava, Tisa i Tamiš u dugim uskim pojasevima uz obale navedenih reka. ŠG Sremska Mitrovica gazduje šumama koje čine ozbiljan i skoncentrisan kompleks. S obzirom na blizinu i položaj reka veći deo drvnih sortimenata se kupcima isporučuje vodenim putem. U ovakvim uslovima otvaranje šuma je veoma specifično i složeno.
Nedostatak primerenog strateškog akta na nivou preduzeća, kao i neophodnost posedovanja projekata za izgradnju puteva prilikom konkurisanja za izvesna sredstva iz fondova, uslovili su hitnu potrebu za izradom Programa otvaranja šuma preduzeća za period 2009 – 2029. godine.
Većinu šumskih puteva JP Vojvodinašume gradi sopstvenom mehanizacijom.
Ustanovljavanje normi i normativa rada zbog unapređenja i racionalizacije poslova u šumarstvu
Primena jedinstvenih tehničkih normi na širim područjima šumarstva kako u njihovom dispozitivnom delu tako i u pogledu njihove sankcione funkcije , predstavlja važan korak u prevazilaženju poslovično niskog nivoa organizovanosti proizvodnog rada u šumarstvu.
Prilikom praćenja radova na nivou JP “Vojvodinašume“ uočeno je korišćenje većeg broja neodgovarajućih i zastarelih normi rada i normativa utrošenog materijala pri radu. Iz tog razloga, proizašla je neophodnost izrade većeg broja normi i normativa, što je rezultiralo 2008. godine započetim projektom u saradnji sa Katedrom za korišćenje šuma Šumarskog fakulte-ta Univerziteta u Beogradu. Reč je o projektu “Istraživanje efekata rada i ustanovljavanje normi i normativa rada na poslovima korišćenja šuma sa posebnim osvrtom na osposobljavanje kadrova za poslove normiranja”.
Na osnovu analize primenljivosti postojećih normi i normativa radakoja je prethodila aktivnostima na izradi novih normi rada i normativa utroška energenata, zaključeno je da za određeni broj radova u šumarstvu ne postoje norme, kao i da se na bazi važećih normi ne mogu objektivno vrednovati rezultati rada na poslovima gajenje i korišćenja šuma u ravničarskom području Srbije.
Osnovni cilj projekta bilo je unapređenje i racionalizacija poslova u šumarstvu primenom normiranja radova i definisanje normativa utroška materijala za postojeće uslove rada. Tokom realizacije projekta izvršena je obuka zaposlenih na poslovima normiranja. To je omogućilo snimanje normi i normativa rada na kompletnom području JP Vojvodinašume.
U više navrata održana je praktična obuka za sve angažovane radnike na ovim poslovima, na radilištima i u šumskim upravama gde su obavljana snimanja. Kasnije, u toku projekta, obuka zaposlenih je unapređena, odnosno proširena je i na referente planiranja zbog neophodne koordinacije i povezanosti ovih službi.
Kao rezultat višegodišnjeg rada na projektu 2020. godine JP „Vojvodinašume“ izdaje Knjigu 1 „TEHNIČKE NORME I NORMATIVI RADA U ŠUMARSTVU”.
Optimalno korišćenje ljudi i sredstava rada je obaveza i odgovornost velikog preduzeća kao što je JP „Vojvodinašume“, a to se može postići upravo pravilnom primenom normi i normativa u šumarstvu. U tu svrhu u je tokom 2022. godine donešen novi Pravilnik o primeni tehničkih normi i normativa u Javnom preduzeću „Vojvodinašume“ Petrovaradin.
Proces snimanja normi i normativa u šumarstvu predstavlja proces koji nikada ne prestaje…
Bezbednost i zdravlje na radu
Šumarstvo je privredna grana, koja se odvija pod vedrim nebom, u vrlo teškim uslovima rada, što je uzrok čestim povredama i profesionalnim oboljenjima radnika. Radi smanjenja štetnog uticaja nepovoljnih uslova rada, izrađena je Studija procene rizika za svako radno mesto i na osnovu toga su utvrđene sve neophodne mere zaštite. Zaposlenima se obezbeđuje lična zaštitna oprema u skladu sa važećim propisima i standardima. Sprovode se obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i stručne obuke zaposlenih koje sprovode licencirani instruktori za pravilan rad i upotrebu opreme i radnih mašina. zaposleni se redovno upućuju na obavezne lekarske preglede i sistematske preglede, a putem Odbora za prevenciju rade invalidnosti i rehabilitaciju, upućuju se na oporavak u banje.
Primenom savremenih mašina i sredstava za rad dosta je učinjeno na polju humanizacije rada. Radnici obavljaju svoje poslove u mnogo boljim uslovima nego pre, pogotovo se to odnosi na rukovaoce na mašinama koje sada poseduju klimu, zaštitu od sunca, grejanje i dr… Pored mašina, preduzeće svake godine nabavlja nove najsavremenije motorne testere kod kojih su dobrim delom otklonjeni raniji nedostaci koji su uzrokovali profesionalna oboljenja.
Kontinuirana kontrola korišćenja lične zaštitne opreme i poštovanja propisanih metodologija rada dala je i kratkoročno i dugoročno vidne rezultate.
Novi “Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini JP Vojvodinašume“ donešen je u junu 2021. godine.
Učešće na takmičenjima sekača motorista
Motorni sekači zaposleni u JP „Vojvodinašume“ su redovni učesnici na mnogim lokalnim, državnim i međunarodnim takmičenjima.
Postignuti rezultati na državnim i međunarodnim takmičenjima:
Motorni sekači iz ŠG Sremska Mitrovica Zujić Milan, Bojanić Goran, Stojanović Dragan (članovi seniorske reprezentacije) i Goran Miličević (član juniorske reprezentacije) bili su deo reprezentacije Srbije koja je 2012. godine učestvovala na svetskom takmičenju motornih sekača u Belorusiji. Selektor reprezentacije Srbije bio je Ivan Tomašević zakođe iz ŠG Sremska Mitrovica. Goran Miličević kao član juniorske reprezentacije Srbije je osvojio 4. mesto u discilini precizno prerezivanje trupca na podlozi
.
Na državnom takmičenju motornih sekača koje je naredne 2013. godine održano u Vrnjačkoj Banji učestvovali su Zujić Milan i Lazić Milan (oba iz ŠG Sremska Mitrovica). Zujić Milan je osvojio II mesto, dok je Lazić Milan osvojio III mesto. Rezultatima koje su postigli obezbedili su pravo učešća na sveskom takmičenju u Švajcarskoj 2014. godine.
Svetsko takmičenje motornih sekača 2014. godine održano je u Švajcarskoj. Na njemu su učestvovali Milan Zujić i Milan Lazić iz ŠG Sremska Mitrovica. Tim lider je bio Milenko ilić.
Godine 2016. održano je svetskom takmičenje motornih sekača u Poljskoj. Učesnici ovog takmičenja bili su Milan Zujić i Goran Bojanić (oba iz ŠG Sremska Mitrovica). Oni su u disciplini „ŠTAFETA“ osvojili srebrenu medalju. Tim lider je bio msc Ivan Tomašević takođe iz ŠG Sremska Mitrovica.
Još jedno svetsko takmičenje motornih sekača održano je 2016. godine, ali ovaj put u Norveškoj. Na ovom takmičenju učestvovali su Milan Zujić iz ŠG Sremska Mitrovica i Ljuban Žilić iz ŠG Sombor koji su osvojili bronzanu medalju u disciplini „ŠTAFETA“. Tim lider je bio msc Ivan Tomašević iz ŠG Sremska Mitrovica.
Državno takmičenje 2022. godine održano je na Deliblatskoj peščari (Čardak). Prvo mesto na ovom takmičenju osvojio je Zujić Milan iz ŠG Sremska Mitrovica, dok je drugo mesto osvojio Žilić Ljuban iz ŠG Sombor. Ovim plasmanom njih dvojica su stekli pravo učešća na predstojećem svetskom takmičenju koje bi 2023. godine trebalo da se održi u Estoniji. Tim lider je msc Ivan Tomašević.
Još jedno svetsko takmičenje motornih sekača održano je 2024. godine, ali ovaj put u Austriji. Na ovom takmičenju učestvovali su Drgan Nikolić iz ŠG Sremska Mitrovica i Ljuban Žilić iz ŠG Sombor koji su osvojili bronzanu medalju u disciplini „ŠTAFETA“. Selektor je bio msc Ivan Tomašević iz ŠG Sremska Mitrovica.
Treba napomenuti da se u periodu od 2013. godine pa do 2020. godine nisu održavala državna prvenstva sekača motorista, nego je učešće na svetskim prvenstvima odlučivalo bodovanje tokom priprema.
Takmičenja na lokalnom nivou – zaposleni motorni sekači svake godine učestvuju na Šumarijadi koju organizuje JP „Vojvodinašume“.
