Коришћење шума
Шумарство као привредна грана представља са аспекта организације производње специфичну област. Ова специфичност се огледа, пре свега, у неравномерном распореду стабала у састојини, карактеристичним орографским, хидрографским, климатским и другим факторима. Систем газдовања зависи од утицаја ових фактора. Све наведено иде у прилог чињеници да се процес производње дрвних сортимената одвија у веома сложеним условима.
Као делатност, коришћење шума заузима врло значајно место у струци. У сложеном ланцу обнове, неге и заштите шума, коришћење шума је главно средство за спровођење ових фаза, што указује да је коришћење шума једна од важних карика у шумарству.
Без благовремено и стручно обављене сече, нема биолошки стабилне и економски вредне шуме. Са аспекта коришћења шума, шума је радилиште на отвореном простору, а главни предмет рада је обиман и тежаак. Коришћење шума као делатност има свој технички, технолошки, али и економски карактер и истовремено је непосредна спона између шумарства и дрвне индустрије. Порастом вредности дрвета и потребе за њим, расту и сазнања о његовом квалитету.
Сектор за коришћење шума, механизацију, безебедност и здравље на раду обухвата:
- Сечу и израду дрвних сортимената;
- Кројење, класирање и примање дрвних сортимената;
- Привлачење дрвних сортимената;
- Изградњу тврдих шумско – камионских путева;
- Установљавање норми и норматива рада због унапређења и рационализације послова у шумарству;
- Заштиту безбедности и здравља на раду запослених;
- Организацију и учешће на такмичењу секача моторном тестером.
Производња дрвних сортимената
Методе сече и израде разликују се са аспекта начина обнове и фазе неге шума, затим са аспекта места и степена израде дрвних сортимената, као и степена механизованости. Развој технологија које се примењују у сечи и изради је веома интензиван. Стална конкуренција међу произвођачима условила је производњу ефикасних и квалитетних машина са прихватљивим ценама. Због тога земље у развоју себи могу приуштити врхунске технологије у системима рада на производњи дрвних сортимената, за разлику од пре када су модерне технологије користиле само развијене земаље. Предности коришћења ових технологија је поред економске и еколошка, због мањег загађења животне средине.
ЈП “Војводинашуме” је током својих двадесет година постојања настојало да ову фазу рада, поред интензивног пријема сопствених секача, што више механизује. Разлог томе је све већи одлив радне снаге у квалитативном и квантитативном смислу. Поред ЈП “Војводинашуме” са проблемом квалитетне радне снаге се сусрећу сва предузећа која се баве истом делатношћу. Као резултат тога ЈП “Војводинашуме” данас у свом саставу имају:
• 6 харвестера (Јохн Деере) и
• 180 сопствених секача моторном тестером.
У време када нису постојали проблеми са квалитетном радном снагом 10% укупних сеча било је механизовано. Данас је ситуација другачија, машинском сечом (харвестерима) се уради око 40% годишњег плана на сечи и изради, сопственим секачима такође цца 40% и услугама цца 20%. У наредном периоду се очекује наставак овог тренда.
У току протеклих двадесет година, сечу и израду дрвних сортимената у ШГ “Сремска Митровица” углавном су радили сопствени секачи, а последњих десетак година и харвестери. Употреба харвестера у осталим газдинствима је кулминирала у последњих 5 (пет) година. Ово је у одређеној мери допринело извршењу годишњих планова. На њему је уочљиво да је извршење годишњих планова сеча последњих година без великих осцилација, чиме је обезбеђена финансијска стабилност предузећа.
Поред радне снаге, извршење планова зависи још од низа других фактора. Површина којим газдује ЈП “Војводинашуме” налази се у приобалном и плавном делу, поготово ШГ “Сомбор”, ШГ “Нови Сад” и ШГ “Банат” Панчево. Због тога извршење плана једним делом зависи и од дужине трајања поплавних периода у приобаљу река. То је нарочито било изражено 2006. године када је забележен стогодишњи максимум водостаја, затим 2009. године када је на рекама било од седам до девет поплавних таласа у трајању од чак девет месесеци и 2014. године када су поплаве биле обилне, а поплавни период веома дуг.
| Година | ЈП “Војводинашуме” | ШГ “Сремска Митровица” | ШГ “Сомбор” | ШГ “Нови Сад” | ШГ “Банат” Панчево |
|---|---|---|---|---|---|
| 2002 | 487.539 | 147.468 | 71.616 | 124.158 | 144.297 |
| 2003 | 508.827 | 148.751 | 100.622 | 114.398 | 145.056 |
| 2004 | 511.822 | 184.067 | 99.166 | 95.81 | 132.779 |
| 2005 | 455.658 | 153.575 | 92.55 | 79.219 | 130.314 |
| 2006 | 502.109 | 166.537 | 97.101 | 100.933 | 137.538 |
| 2007 | 510.507 | 166.894 | 93.976 | 107.026 | 142.611 |
| 2008 | 539.549 | 172.739 | 104.722 | 115.901 | 146.187 |
| 2009 | 491.47 | 161.522 | 96.718 | 105.596 | 127.634 |
| 2010 | 499.253 | 171.751 | 91.86 | 101.208 | 134.434 |
| 2011 | 535.01 | 170.345 | 117.704 | 107.6 | 139.361 |
| 2012 | 539.589 | 175.97 | 114.718 | 115.714 | 133.187 |
| 2013 | 553.507 | 174.413 | 119.392 | 112.617 | 147.085 |
| 2014 | 504.17 | 168.831 | 114.404 | 104.594 | 116.341 |
| 2015 | 541.251 | 174.064 | 114.517 | 116.499 | 136.171 |
| 2016 | 528.891 | 170.491 | 108.878 | 123.812 | 125.71 |
| 2017 | 515.848 | 163.199 | 107.455 | 102.734 | 142.46 |
| 2018 | 499.693 | 164.534 | 98.677 | 102.392 | 134.09 |
| 2019 | 546.551 | 188.187 | 111.9 | 111.19 | 135.274 |
| 2020 | 549.679 | 190.836 | 112.318 | 118.349 | 128.176 |
| 2021 | 604.746 | 220.185 | 122.106 | 115.904 | 146.551 |
| 2022 | 651.681 | 239.212 | 139.066 | 123.368 | 150.035 |
| 2023 | 638.994 | 234.215 | 114.04 | 153.542 | 137.197 |
| 2024 | 671.311 | 284.527 | 125.259 | 135.603 | 125.922 |
| Укупно | 12.387.655 | 4.192.313 | 2.468.765 | 2.588.167 | 3.138.410 |
- У последњих неколико година, технологија сече и израде и начин извођења радова претрпели су неколико озбиљних измена од којих су три најважније:
- Уместо метарског огревног двета прешло се на израду вишеметарског огревног дрвета где год би услови то дозвољавали;
- Употреба харвестера у све већем обиму у свим огранцима предузећа;
- Употреба харвестера у санацији ветролома и ветроизвала на великим површинама.
Израдом вишеметарског огрева тврдих лишћара у ШГ “Сремска Митровица” много се убрзала сеча и на тај начин је спасена велика количина техничког дрвета храста лужњака (више хиљада м3), која би у супротном остала у шуми, а затим и пропала, чиме би предузеће претрпело велике финансијске губитке.
Као што је већ речено, последњих година је дошло до повећања употребе харвестера у сечи и изради и то не само у ШГ “Сремска Митровица”, већ и у осталим газдинствима. Фаза сече и израде постала је најстабилнија фазу радова у шумарству, о чему сведочи и извршени обим сеча у последње три године.
Коначни циљ је да се интензивним газдовањем у плантажама и културама механизовано (машинском сечом) изводи ¾ годишњег етата. Увођењем харвестера у санацијама ветролома и ветроизвала постигло се много и са социјалног и са еколошког аспекта. Знатно је умањена могућност повређивања запослених у веома опасним условима рада. Употреба харвестера у санацијама је допринела бржем санирању штета од јаког ветра, па тако није дошло до губитака прираста код новоподигнутих младих састојина.
Кројење, класирање и примање дрвних сортимената
Под кројењем вретена стабла подразумева се одређивање и обележавање места на којима стабло треба пререзати, при чему се одређују квалитет и димензије сортимената. Кројење је врло сложен и одговоран посао, од кога зависи квантитативна и квалитативна искоришћеност.
Од почетка примене харвестера у сечи и изради, на теренима ЈП “Војводинашуме” су се развила два случаја код кројења дрвних сортимената. Када се ради о класичној сечи и изради употребом моторних тестера, кројење се врши на “уобичајен” начин, тј. обележавањем места пререза од стране пословође у сечи и изради. Уколико се сеча и израда изводе харвестером, кројење без обележавања места пререза одређује руковалац харвестером. Узимајући у обзир да се све више сеча спроводи механизовано харвестером, руковалац овом машином је један од главних “технолога” на коришћењу шума. Због тога су едукације и обуке запослених који се директно баве кројењем вретена стабла биле главни задатак у протеклом периоду, а тако ће се наставити и у будућности. Значај ове операције је веома велики и у стручном и у економском смислу.
Класирање и примање израђених дрвних сортимената у протеклих двадесет година претрпело је доста промена. Класирање дрвних сортимената се ради по важећем стандарду уз мале корекције, у складу са развојем дрвне индустрије и њихових прерађивачких капацитета.
У претходне две деценије било је неколико покушаја преласка на електронски начин евиденције, али прилично безуспешно. У току 2024-те године комплетирано је у свим огранцима предузећа увођење новог начина евиденције (примања) дрвних сортимената помоћу ПДА уређаја, који информације о сортиментима очитавају преко QР кода са пластичних плочица које су утиснуте у чело трупаца. ПДА уређај је повезан директно на базу робног књиговоства (АБ Софт), где се евидентира свака промена о кретању сортимента (од примања, преко привлачења на стовариште до отпреме). На овај начин се обезбеђује праћење стања залиха у реалном времену
Контрола квалитета извршених радова на радилиштима се спроводи кроз процедуре дефинисане ФСЦ сертификацијом шума, које су прописане смерницом за дати производни процес и записником о техничком пријему радова на коришћењу шума.
Привлачење дрвних сортимената
Производња дрвних сортимената се карактерише тиме што је место производње знатно удаљено од места испоруке производа купцима. Привлачење дрвних сортимената или И фаза транспорта представља саставни део технолошког процеса, односно једну од његових фаза. Транспорт дрвета (привлачење) састоји се од вишекратног понављања транспортних циклуса (тура). Израђене дрвне сортименте потребно је благовремено транспортовати од пања до стоваришта, јер су подложни брзом пропадању, односно девалвацији квалитета. Данас се у ЈП “Војводинашуме” транспорт дрвних сортимената 90% обавља сопственом механизацијом.
Од самог оснивања, опредељење ЈП “Војводинашуме” било је да ову фазу рада у потпуности обавља сопственом механизацијом. Из тог разлога је механизација која је припадала шумским управама централизована у једну радну јединицу на нивоу газдинстава. У сваком газдинству је основана Радна јединица “Шумска механизација”. Затим се у сваком газдинству интензивирало инвестирање у нову и савремену механизацију, јер стање постојеће механизације, која је била застарела, није могло одговорити постављеним задацима. Повећаним ангажовањем и разменом искустава кроз сучељавање мишљења прешао се пут од тога да газдинства набављају машине на основу њихових појединачних идеја и жеља до системског и планског утврђивања потреба за конкретним моделима и типовима машина који ће се набавити. На овај начин се желела постићи типизација механизације на нивоу предузећа, како би се избегла досадашња негативна искуства. Заједничким наступом, набављена су квалитетнија средства под повољнијим условима, али и олакшао начин одржавања машина.
Механизација
Преглед набављених средстава у механизацији ЈП “Војводинашуме” од 2002. до 2022. год.| Ред. бр. | Тип средства | Период | |
|---|---|---|---|
| 2003-2012. | 2013-2024. | ||
| 1 | Харвестер | 1 | 5 |
| 2 | Форвардер | 4 | 18 |
| 3 | Трактор | 81 | 148 |
| 4 | Дизалица | 13 | 8 |
| 5 | Приколица | 19 | 52 |
| 6 | Прикључна машина | 114 | 247 |
| 7 | Камион | 7 | 16 |
| 8 | Ваљак | 1 | 0 |
| 9 | Булдозер | 2 | 2 |
| 10 | Багер | 1 | 5 |
| 11 | Теренско возило | 55 | 70 |
| 12 | Службено возило | 79 | 98 |
| 13 | Комби | 7 | 3 |
| 14 | Аутобус | 5 | 8 |
| 15 | Мини бус | 4 | 7 |
| 16 | Моторна тестера | 412 | 448 |
| 17 | Чамац | 51 | 48 |
| 18 | Мотор за чамце | 58 | 38 |
| 19 | Ровокопач | 1 | |
| 20 | Моторни кресач, коса, бушач итд. | 68 | |
| 21 | Грејдер | 2 | |
| 22 | Утоваривач | 1 | |
| 23 | Комбинована машина | 4 | |
Динамичније набавке механизованих средстава у предузећу су започеле 2007. године. У складу са потребама и финансијским могућностима, сваке године су набављана нова механизована средства, како би се унапредила техничка опремљеност.
Глобализација тржишта учинила је да се велики светски произвођачи опреме удружују, што узрокује врло честу промену модела и типова код истог произвођача. То свакако отежава, не само набавку машина, него и набавку резервних делова, па самим тим и одржавање машина и склопова. Из тих разлога, у сарадњи са добављачима, организована је обука запослених на одржавању механизације.
Механизација ЈП “Војводинашуме” годишње привуче око 450.000 м3 разних дрвних сортимената и то углавном форвардерима (24 комада) и тракторским екипажама (30 комада). Тракторске екипаже подразумевају адаптиран пољопривредни трактор (снаге око 130 КС) сједињен са приколицом без погона (носивости од 8 до 12 т) и хидрауличном дизалицом.
Честе селидбе машина са радилиште на радилиште унутар читавог предузећа наметнуле су набавку тзв. „вучног воза” (камиона тегљача са нисконосећом приколицом). Управо тај склоп представља праву „жилу куцавицу“ шумске механизације у ЈП „Војводинашуме“.
Изградња тврдих шумско камионских путева
Шумски путеви представљају услов за рационално, економично и интегрално газдовање над свим шумским ресурсима. Они служе за транспорт, извођење биолошких мера, заштиту од пожара, као и за лакше коришћење осталих шумских богатстава.
Трошкови транспорта дрвета чине значајан део укупних трошкова у процесу производње шумарства, а они највише зависе од дистанце привлачења (транспортне дистанце). Смањивање трошкова привлачења намеће се као један од основних задатака у планирању газдовања шумама. Теоретски, трошкови привлачења били би најнижи у случају довођења путева непосредно уз пањ. Наравно, овај момент у пракси је немогуће остварити. Изградња просторно добро распоређене мреже шумских путева није једноставан посао. Узимајући у обзир досадашњу отвореност шума којим газдује ЈП „Војводинашуме“, која није задовољавајућа, привлачење дрвних сортимената се и даље изводи на релативно великим удаљеностима. Из недовољне густине мреже шумских путева произлазе и релативно високи трошкови привлачења. Градњом нових путева значајно се утиче на смањење трошкова привлачења.
Шумски путеви имају директне ефекте у искоришћавању шума, али они представљају и објективне предуслове за одвијање других делатности у шумарству, пре свега гајења и заштите шума у најширем смислу и утичу на рационалност њиховог извођења.
Међутим, велика густина мреже шумских камионских путева није пресудан фактор у скраћењу средње транспортне дистанце привлачења. Пресудан фактор утицаја отворености неког шумског подручја на средњу транспортну дистанцу привлачења представља квалитетно планирана и реализована мрежа шумских камионских путева тј. пројектована оптимална мрежа шумских путева. У равничарским подручјима под оптималном отвореношћу сматра се од 9м/ха до 12 м/ха.
На подручју којим газдује ЈП „Војводинашуме“ је до сада изграђено преко 300 км шумских путева. Потреба изградње нових саобраћајница постоји и данас, јер је густина мреже шумских саобраћајница далеко од потребне. У последњих десет година изграђено је 128 км нових шумских путева, уз стално одржавање постојећих.
Шуме којим газдује ЈП „Војводинашуме“ се углавном налазе у полојима река Дунав, Сава, Тиса и Тамиш у дугим уским појасевима уз обале наведених река. ШГ Сремска Митровица газдује шумама које чине озбиљан и сконцентрисан комплекс. С обзиром на близину и положај река већи део дрвних сортимената се купцима испоручује воденим путем. У оваквим условима отварање шума је веома специфично и сложено.
Недостатак примереног стратешког акта на нивоу предузећа, као и неопходност поседовања пројеката за изградњу путева приликом конкурисања за извесна средства из фондова, условили су хитну потребу за израдом Програма отварања шума предузећа за период 2009 – 2029. године.
Већину шумских путева ЈП Војводинашуме гради сопственом механизацијом.
Установљавање норми и норматива рада због унапређења и рационализације послова у шумарству
Примена јединствених техничких норми на ширим подручјима шумарства како у њиховом диспозитивном делу тако и у погледу њихове санкционе функције , представља важан корак у превазилажењу пословично ниског нивоа организованости производног рада у шумарству.
Приликом праћења радова на нивоу ЈП “Војводинашуме“ уочено је коришћење већег броја неодговарајућих и застарелих норми рада и норматива утрошеног материјала при раду. Из тог разлога, произашла је неопходност израде већег броја норми и норматива, што је резултирало 2008. године започетим пројектом у сарадњи са Катедром за коришћење шума Шумарског факулте-та Универзитета у Београду. Реч је о пројекту “Истраживање ефеката рада и установљавање норми и норматива рада на пословима коришћења шума са посебним освртом на оспособљавање кадрова за послове нормирања”.
На основу анализе применљивости постојећих норми и норматива радакоја је претходила активностима на изради нових норми рада и норматива утрошка енергената, закључено је да за одређени број радова у шумарству не постоје норме, као и да се на бази важећих норми не могу објективно вредновати резултати рада на пословима гајење и коришћења шума у равничарском подручју Србије.
Основни циљ пројекта било је унапређење и рационализација послова у шумарству применом нормирања радова и дефинисање норматива утрошка материјала за постојеће услове рада. Током реализације пројекта извршена је обука запослених на пословима нормирања. То је омогућило снимање норми и норматива рада на комплетном подручју ЈП Војводинашуме.
У више наврата одржана је практична обука за све ангажоване раднике на овим пословима, на радилиштима и у шумским управама где су обављана снимања. Касније, у току пројекта, обука запослених је унапређена, односно проширена је и на референте планирања због неопходне координације и повезаности ових служби.
Као резултат вишегодишњег рада на пројекту 2020. године ЈП „Војводинашуме“ издаје Књигу 1 „ТЕХНИЧКЕ НОРМЕ И НОРМАТИВИ РАДА У ШУМАРСТВУ”.
Оптимално коришћење људи и средстава рада је обавеза и одговорност великог предузећа као што је ЈП „Војводинашуме“, а то се може постићи управо правилном применом норми и норматива у шумарству. У ту сврху у је током 2022. године донешен нови Правилник о примени техничких норми и норматива у Јавном предузећу „Војводинашуме“ Петроварадин.
Процес снимања норми и норматива у шумарству представља процес који никада не престаје…
Безбедност и здравље на раду
Шумарство је привредна грана, која се одвија под ведрим небом, у врло тешким условима рада, што је узрок честим повредама и професионалним обољењима радника. Ради смањења штетног утицаја неповољних услова рада, израђена је Студија процене ризика за свако радно место и на основу тога су утврђене све неопходне мере заштите. Запосленима се обезбеђује лична заштитна опрема у складу са важећим прописима и стандардима. Спроводе се обуке запослених за безбедан и здрав рад, као и стручне обуке запослених које спроводе лиценцирани инструктори за правилан рад и употребу опреме и радних машина. запослени се редовно упућују на обавезне лекарске прегледе и систематске прегледе, а путем Одбора за превенцију раде инвалидности и рехабилитацију, упућују се на опоравак у бање.
Применом савремених машина и средстава за рад доста је учињено на пољу хуманизације рада. Радници обављају своје послове у много бољим условима него пре, поготово се то односи на руковаоце на машинама које сада поседују климу, заштиту од сунца, грејање и др… Поред машина, предузеће сваке године набавља нове најсавременије моторне тестере код којих су добрим делом отклоњени ранији недостаци који су узроковали професионална обољења.
Континуирана контрола коришћења личне заштитне опреме и поштовања прописаних методологија рада дала је и краткорочно и дугорочно видне резултате.
Нови “Акт о процени ризика на радном месту и у радној околини ЈП Војводинашуме“ донешен је у јуну 2021. године.
Учешће на такмичењима секача моториста
Моторни секачи запослени у ЈП „Војводинашуме“ су редовни учесници на многим локалним, државним и међународним такмичењима.
Постигнути резултати на државним и међународним такмичењима:
Моторни секачи из ШГ Сремска Митровица Зујић Милан, Бојанић Горан, Стојановић Драган (чланови сениорске репрезентације) и Горан Миличевић (члан јуниорске репрезентације) били су део репрезентације Србије која је 2012. године учествовала на светском такмичењу моторних секача у Белорусији. Селектор репрезентације Србије био је Иван Томашевић закође из ШГ Сремска Митровица. Горан Миличевић као члан јуниорске репрезентације Србије је освојио 4. место у дисцилини прецизно пререзивање трупца на подлози
.
На државном такмичењу моторних секача које је наредне 2013. године одржано у Врњачкој Бањи учествовали су Зујић Милан и Лазић Милан (оба из ШГ Сремска Митровица). Зујић Милан је освојио ИИ место, док је Лазић Милан освојио ИИИ место. Резултатима које су постигли обезбедили су право учешћа на свеском такмичењу у Швајцарској 2014. године.
Светско такмичење моторних секача 2014. године одржано је у Швајцарској. На њему су учествовали Милан Зујић и Милан Лазић из ШГ Сремска Митровица. Тим лидер је био Миленко илић.
Године 2016. одржано је светском такмичење моторних секача у Пољској. Учесници овог такмичења били су Милан Зујић и Горан Бојанић (оба из ШГ Сремска Митровица). Они су у дисциплини „ШТАФЕТА“ освојили сребрену медаљу. Тим лидер је био мсц Иван Томашевић такође из ШГ Сремска Митровица.
Још једно светско такмичење моторних секача одржано је 2016. године, али овај пут у Норвешкој. На овом такмичењу учествовали су Милан Зујић из ШГ Сремска Митровица и Љубан Жилић из ШГ Сомбор који су освојили бронзану медаљу у дисциплини „ШТАФЕТА“. Тим лидер је био мсц Иван Томашевић из ШГ Сремска Митровица.
Државно такмичење 2022. године одржано је на Делиблатској пешчари (Чардак). Прво место на овом такмичењу освојио је Зујић Милан из ШГ Сремска Митровица, док је друго место освојио Жилић Љубан из ШГ Сомбор. Овим пласманом њих двојица су стекли право учешћа на предстојећем светском такмичењу које би 2023. године требало да се одржи у Естонији. Тим лидер је мсц Иван Томашевић.
Још једно светско такмичење моторних секача одржано је 2024. године, али овај пут у Аустрији. На овом такмичењу учествовали су Дрган Николић из ШГ Сремска Митровица и Љубан Жилић из ШГ Сомбор који су освојили бронзану медаљу у дисциплини „ШТАФЕТА“. Селектор је био мсц Иван Томашевић из ШГ Сремска Митровица.
Треба напоменути да се у периоду од 2013. године па до 2020. године нису одржавала државна првенства секача моториста, него је учешће на светским првенствима одлучивало бодовање током припрема.
Такмичења на локалном нивоу – запослени моторни секачи сваке године учествују на Шумаријади коју организује ЈП „Војводинашуме“.
