U organizaciji Serbian Association of Economists na planini Kopaonik, u periodu od 1. do 4. marta, 2026. godine održan je XXXIII Kopaonik biznis forum, jedan od najznačajnijih ekonomskih skupova u regionu, koji već više od tri decenije okuplja predstavnike državnih, međunarodnih i finansijskih institucija, akademske zajednice i poslovnog sektora.
Kopaonik Business Forum posvećen je unapređenju performansi srpske ekonomije kroz analitičke diskusije i razmenu mišljenja ključnih aktera ekonomskog razvoja. Poslednjih godina forum u proseku okuplja više od 1.500 učesnika i preko 200 govornika iz oblasti ekonomije, politike, finansija i poslovanja. Tema ovogodišnjeg skupa bila je Kretanje kroz industrijsku politiku: oblikovanje ekonomske budućnosti Srbije.
U okviru foruma direktor JP „Vojvodinašume“, Roland Kokai je kroz intervju „Upravljanje ekonomskom politikom: Oblikovanje ekonomske budućnosti Srbije“, govorio o kompleksnoj ulozi šumarstva u savremenoj ekonomskoj politici, kao i o značaju održivog upravljanja šumskim resursima u kontekstu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije. Kokai je tom prilikom istakao da šume, pored brojnih ekoloških funkcija, predstavljaju i strateški resurs koji direktno utiče na stabilnost i razvoj države. Posebno je naglasio da održivo gazdovanje šumama doprinosi očuvanju rezervi ugljenika, ali i stvaranju ekonomske vrednosti kroz finalizaciju proizvoda od drveta.
Kroz ovaj intervju, istaknuto je da šumarstvo i drvna industrija imaju značajan udeo u bruto domaćem proizvodu, dok istovremeno predstavljaju i važan pokretač razvoja u ruralnim područjima, gde obezbeđuju zelena radna mesta i doprinose sprečavanju migracija stanovništva. Takođe šumarstvo je značajno i za energetsku stabilnost i nacionalnu bezbednost, jer se radi o obnovljivom resursu koji može imati važnu ulogu u energetskom sektoru.
U intervjuu je takođe istaknuto da šumarstvo i drvna industrija imaju značajan udeo u bruto domaćem proizvodu, ali i važnu ulogu u razvoju ruralnih područja, gde obezbeđuju zelena radna mesta i doprinose sprečavanju migracija stanovništva. Takođe, šumarstvo ima značaj i za energetsku stabilnost i nacionalnu bezbednost, budući da je reč o obnovljivom resursu koji može imati važnu ulogu u energetskom sektoru.
U okviru foruma organizovana je i panel diskusija posvećena klimatskim promenama i energetskoj sigurnosti, na kojoj su predstavljeni savremeni izazovi i perspektive upravljanja šumskim resursima u kontekstu globalnih promena. Ispred JP „Vojvodinašume“ na panelu je učestvovao izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković.
Tokom diskusije istaknuto je da postoji izražena tendencija smanjenja površina pod šumama na globalnom nivou, pre svega kao posledica prekomerne seče i krčenja šuma u pojedinim delovima sveta, naročito u regionima Južne Amerike i pojedinim afričkim zemljama. S druge strane, u Evropi je prisutan trend povećanja šumovitosti, a područje Republike Srbije uklapa se u taj pozitivan evropski trend.
Takođe je naglašeno da klimatske promene predstavljaju značajan izazov za stabilnost šumskih ekosistema, te da postoji realna opasnost od njihovih negativnih efekata na dugoročnu održivost šuma. U tom kontekstu, sektor šumarstva aktivno se suprotstavlja posledicama klimatskih promena kroz primenu adaptivnih mera planiranja i korišćenje savremenih tehnologija u gazdovanju šumama, sa ciljem očuvanja biodiverziteta i stabilnosti ekosistema.
