Сремско шумско подручје претрпело је озбиљна оштећења током суперћелијских олуја у јулу 2023. године, када је дошло до значајног ломљења крошњи и чупања стабала. Обнова ових површина представља један од кључних корака ка ревитализацији једног од највреднијих шумских екосистема у Србији.
У оквиру пројекта РЕБИОФОРЕСТС, ЈП „Војводинашуме“, у период од септембра до новембра 2025. године, спровело је свеобухватне активности обнове шума на укупној површини од 21,31 хектар унутар газдинске јединице „Радинска–Врањак“, у Сремско шумском подручју. Радови су обухватили припрему земљишта, ограђивање, сетву и садњу храста лужњака, као и успостављање система мониторинга, уз примену савремених техничких и технолошких решења.
Систематска припрема земљишта обухватила је мулчирање и фрезирање шумском фрезом, набављеном у оквиру пројекта, чиме је омогућен квалитетан почетак обнове и адекватна припрема терена за сетву и садњу.
Ради заштите младих биљака, површина је ограђена бетонским стубовима и арматурном мрежемо, у дужини од 1,80 км. Овај систем ограђивања представља унапређење у односу на класичне жичане ограде које су раније коришћене у ЈП „Војводинашуме“, обезбеђујући већу стабилност и дуготрајнију заштиту будуће састојине.
Након завршетка припремних радова примењен је унапређен технолошки приступ обнови комбинацијом сетве и садње, са циљем рационализације потрошње семена и садног материјала.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; Северозападни део пилот подручја, на површини од 12,21 ха, засејан је механизованом сетвом храста лужњака, при чему је коришћено семе сакупљено 2024. године, које је претходно термички дорађено и складиштено у хладњачи семенског центра у ШУ „Моровић“. При сетви је примењен размак међу редовима већи од једног метра, чиме је смањена потрошња семена на 250–300 кг/ха, а истовремено је створен основ за ефикасније одржавање површине у наредном периоду. Наиме, овакав размак ће у будућности олакшати међуредно одржавање, допринети смањењу употребе хемијских средстава у раним фазама развоја подмлатка, као и смањењу потребе за радном снагом.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; С друге стране, југоисточни део површине пошумљен је садницама на растојању 3×3 м, уз додатак хидрогела ради очувања влаге и бољег пријема садница. Коришћене саднице произведене су од семена сакупљеног 2024. године у семенској плантажи.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; Садња је организована по блок систему како би се омогућило упоредно праћење различитих категорија садног материјала, па су на шест полублокова засађене саднице добијене од унапред одабраног, квалитетнијег семена. На тај начин биће омогућено поређење њиховог раста и прилагођавања у истим условима, што ће дати поуздане податке за будуће планирање и унапређење обнове.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; За даље активности на обнови, а пре свега за праћење напретка, користиће се модеран систем уз помоћ дронова набављених у оквиру пројекта. За праћење развоја састојине користиће се беспилотна летелица Wингтра са мултиспектралном камером, која омогућава прецизно мапирање промена у шумском екосистему. Док ће се за примену прецизне фолијарне исхране младих биљака користити Агродрон, чија ће употреба бити планирана у складу са резултатима праћења и потребама састојине.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; Ове активности потврђују интегрисан и савремен приступ обнови шума, заснован на комбинацији стручног искуства и примене нових технологија.
&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп;&нбсп; Пројекат РЕБИОФОРЕСТС реализује се кроз Интеррег ИПА Програм прекограничне сарадње Хрватска – Србија 2021–2027 и окупља пет партнера из Хрватске и Србије. Водећи партнер су Хрватске шуме д.о.о. (ХР), док су остали партнери ЈП „Војводинашуме“, Хрватски шумарски институт (ХР), Институт за низијско шумарство и животну средину (РС) и Центар компетенција д.о.о. за истраживање и развој (ЦЕКОМ) из Винковаца (ХР). Укупна вредност пројекта износи 1.655.501,66 евра и представља важан корак ка ревитализацији шума, очувању биодиверзитета и јачању отпорности шумских екосистема на климатске промене.
