Svakog leta, predeli širom Zapadnog Balkana suočavaju se sa povećanim rizikom od požara. Više temperature, produženi sušni periodi i promenljivi obrasci padavina učinili su sezone požara dužim i nepredvidivim. Iako se ovi uslovi ne mogu kontrolisati, otpornost predela može. Priprema za letnju sezonu požara nije samo spremnost za reagovanje na požare kada se dogode, već i stvaranje predela koji su sposobniji da se odupru, suoče i oporave od požara.
Otpornost predela se gradi mnogo pre nego što stigne prvi toplotni talas. Zavisi od toga kako se šumama, travnjacima, poljoprivrednim zemljištem i ruralnim područjima upravlja tokom cele godine. Zdravi i raznovrsni predeli kojima se dobro upravlja su generalno manje ranjivi na jake požare od onih gde se vegetacija nekontrolisano nagomilala ili gde je tradicionalno upravljanje zemljištem nestalo. Jedan od najvećih izazova sa kojima se region suočava je postepeno napuštanje poljoprivrednog zemljišta. Kako poljoprivredne aktivnosti opadaju u mnogim ruralnim područjima, bivša polja i pašnjaci često su kolonizovani žbunjem, travom i mladim drvećem. Vremenom se stvara kontinuirana vegetacija koja omogućava požarima da se brzo šire na velikim površinama. Održavanje aktivnih poljoprivrednih predela, bilo kroz proizvodnju useva, voćnjake ili ispašu stoke, pomaže u prekidanju ovog kontinuiteta i stvara prirodne barijere koje mogu smanjiti intenzitet požara.
Tradicionalne prakse upravljanja zemljištem i dalje nude vredne lekcije za izgradnju otpornosti. Sezonska ispaša, pažljivo održavanje pašnjaka i održivo korišćenje šuma oblikovali su mnoge predele tokom vremena. Ove prakse nisu samo podržavale lokalne izvore prihoda, već su i ograničile nakupljanje vegetacije koja može poslužiti kao gorivo tokom sušnih leta. Prepoznavanje i podržavanje ovih pristupa može ojačati i ruralne zajednice i otpornost na požare.
Šume takođe igraju centralnu ulogu u pripremi za sezonu požara. Raznovrsne, negovane šume sa mešavinom vrsta drveća, različitih starosti često su otpornije od onih koje su guste i ujednačene. Održivo upravljanje šumama pomaže u smanjenju prekomernog nagomilavanja goriva, uz istovremeno poboljšanje opšteg zdravlja ekosistema. Redovno praćenje, selektivno proređivanje gde je to potrebno i uklanjanje mrtvih ili bolesnih stabala mogu doprineti da se šume bolje prilagode promenljivim klimatskim uslovima. Priprema za leto takođe znači zaštitu šireg predela, umesto fokusiranja samo na pojedinačne šume. Močvare, reke, livade i poljoprivredna područja doprinose otpornosti predela stvaranjem prirodnih varijacija koje mogu usporiti širenje požara. Očuvanje ovih karakteristika podržava biodiverzitet, a istovremeno pomaže u smanjenju verovatnoće velikih, kontinuiranih požara koji se kreću preko otvorenog prostora.
Sam biodiverzitet jača otpornost. Predeli sa raznovrsnim biljnim vrstama i staništima generalno su sposobniji da izdrže poremećaje u okruženju, uključujući požar. Autohtona vegetacija prilagođena lokalnim uslovima često se efikasnije oporavlja nakon požara nego degradirani ekosistemi u kojima dominiraju invazivne ili lako zapaljive vrste. Obnavljanje prirodnih staništa i podsticanje ekološke raznolikosti stoga koristi i ciljevima očuvanja i upravljanja požarima.
Lokalne zajednice su podjednako važne u stvaranju otpornih predela. Stanovnici, poljoprivrednici, vlasnici zemljišta i lokalne organizacije poseduju dragoceno znanje o svojoj okolini i često prepoznaju promene u vegetaciji ili korišćenju zemljišta pre nego što postanu veći problemi. NJihovo učešće u upravljanju predelima, projektima obnove i inicijativama za podizanje svesti pomaže da se osigura da se otpornost gradi od lokalnog nivoa naviše. Obrazovanje takođe igra značajnu ulogu. Razumevanje kako se predeli menjaju tokom vremena, kako klima utiče na ponašanje požara i kako svakodnevne odluke o upravljanju zemljištem utiču na rizik od požara omogućava zajednicama da donose odluke zasnovane na informacijama. Škole, lokalne organizacije i programi zaštite životne sredine doprinose razvoju kulture u kojoj prevencija i upravljanje postaju deo svakodnevnog života, a ne sezonske aktivnosti.
Izgradnja otpornosti takođe zavisi od saradnje. Požari na otvorenom prostoru ne priznaju administrativne granice, a ne bi trebalo ni napori za prevenciju. Opštine, šumarska udruženja, poljoprivredne organizacije, ekološke organizacije i istraživačke institucije imaju važnu ulogu u upravljanju predelima na regionalnom nivou. Prekogranična saradnja omogućava susednim zemljama da razmenjuju znanje, koordiniraju napore za obnovu i razvijaju zajedničke pristupe održivom upravljanju zemljištem. Otporni predeli se ne stvaraju kroz jedan projekat ili jednu sezonu pripreme. Oni su rezultat kontinuiranog ulaganja u zdravlje ekosistema, održivo korišćenje zemljišta i angažovanje zajednice. Obnova degradiranih područja, održavanje tradicionalnih poljoprivrednih praksi, očuvanje prirodnih staništa i integrisanje rizika od požara u planiranje korišćenja zemljišta doprinose smanjenju buduće ranjivosti.
Pripremu za letnju sezonu požara stoga treba posmatrati kao priliku za jačanje predela, a ne samo kao smanjenje opasnosti. Svaka obnovljena livada, održivo upravljana šuma, aktivno poljoprivredno gazdinstvo i zaštićeno močvarno područje doprinose predelu koji je bolje opremljen da se nosi sa promenljivom klimom. Ove akcije ne samo da smanjuju potencijalni uticaj požara, već i podržavaju biodiverzitet, poboljšavaju zadržavanje vode, štite zemljište i unapređuju dugoročnu održivost ruralnih zajednica.
JP “Vojvodinašume” podseća da je zabranjena upotreba otvorene vatre i plamena u šumi i na udaljenosti manjoj od 200 metara od njenog ruba, osim na mestima koja su za tu namenu uređena i obeležena. Neophodno je izbegavati nekontrolisano paljenje korova, strnjike, trske, trave i drugog rastinja.
Građane molimo da nakon boravka u prirodi ne ostavljaju otpad i da svaku pojavu vatre ili dima odmah prijave nadležnoj vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
Čuvajmo prirodu i sačuvajmo naše šume zajedno!
