Након катастрофалног пожара у ловишту “Делиблатска пешчара“ који се десио у периоду од 21.07.2026.-23.09.2026.године, створили су се услови се изврши детаљно бројање дивљачи, ради утврђивања евентуалне штете на матичоим фондовима и подмладку крупне дивљачи. На нивоу ЈП “Војводинашуме“ израђен је и донет план мониторинга са моделима и методама за утврђивање реалног бројног стања матичних фондова крупне дивљачи након пожара.
Ловиште посебне намене „Делиблатска пешчара“ је укупне површине 31.036,55 ха. Према начину коришћења простора ловиште је отвореног и ограђеног типа, према намени одређује се као ловиште посебне намене. Од тога, отворени део ловишта, тзв.“слободна природа“ је површине 28.626,55 ха, док&нбсп; су ограђени делови ловишта укупне површине 2.410 ха.
Пожар на подручју ловишта „Делиблатска пешчара“ је почео 21.07.2026., док је 04.08.2026.године дошло до наглог ширења пожара. Укупно је захватио скоро 12.000 ха ловишта, а потпуно је угашен 23.09.2026.године.
Након детаљног и свеобухватног бројања дивљачи потребно је &нбсп;утврђење бројног стања фондова дивљачи пред лов у ловишту ”Делиблатска пешчара”. Уколико постоје оптимални услови, уз обавезну ревизију донетог ГПГЛ за ловну 2026/2027 год. кренуће се у реализацију и извршење лова у текућој ловној сезони.Уколико бројна стања буду одступала значајно, односно више&нбсп; од очекиваног бројног стања, неће се отворити текућа сезона лова 2026/2027.год., а припремљене су газдинске мере за опоравак фондова дивљачи и репопулацију појединих гајених врста дивљачи.
Пре утврђивања бројног стања фондова крупне дивљачи извршен је попис и утврђивање/снимање стања ловно-техничких и ловно узгојних објеката.
Пожари који су током августа и септембра 2026. године захватили газдинске јединице: „Делиблатски песак – Врела“, „Делиблатски песак – Драгићев хат“, „Делиблатски песак –&нбсп; Ђурин бор“, „Делиблатски песак – Корн“ и „Делиблатски песак – Стојкан“&нбсп; а самим тим и већи део ловишта „Делиблатска пешчара“ проузроковали су штете на ловно-техничким и ловно-узгојним објектима. Део објеката, осим од пожара, оштећен је и током интервенције тешке механизације приликом израде и ширења против пожарних пруга, путева и просека у нужном циљу спречавања ширења пожара.Од укупно 67 чека, изгорело је и постало неупотребљиво 33 чеке, док се 34 чеке уз мање поправке, налазе у функцији.
Због чињенице да је око 50% чека за осматрање изгорело и оштећено, и не може да се са њих врши бројање дивљачи, а које су покривале више 45% територије ловишта, осим бројања са чека, примениће се још два модела бројања дивљачи&нбсп; и то уз помоћ фото камера и беспилотним летилицама.
Методологија утврђивања бројног стања фондова дивљачи
- Термалне фото – камере
Бројање дивљачи помоћу фото-замки (камера) представља једну од најпрецизнијих неинвазивних метода мониторинга. Да би подаци били што поузданији, све камере морају имати идентично подешен датум и сатницу. Биће постављено 33 фото-камере у режиму сликања и 5 камера у режиму снимања видео материјала, због формирања фото и видео документације. Предност је да су све фото-камере једнообразне, од истог произвођача и исте софтверске конфигурације.
Камере ће бити постављене искључиво на хранилишта и солишта на којима је чека изгорела или је чека оштећена и ван техничке функције.
- Класичан метод визуелног осматрања са чека од стране 33 лиценцирана ловочувара.
Бројање крупне дивљачи са чека једна је од основних и најкоришћенијих метода за процену бројности и структуре популације у ловиштима. Ова метода се најчешће користи за врсту као што су срнећа дивљач, дивље свиње, јелен . Одлична метода за процену односа полова и прираста (броја младих).
Бројање са 33 лиценцирана ловочувара из ловишта ЈП ”Војводинашуме”, је било реализовано у време највеће активности дивљачи – у свитање и у сумрак.Временски услови су било скоро идеални. Јак ветар, обилна киша или кошава смањују активност дивљачи, па би резултати бројање у том случају били половични.
Снимање терена са две беспилотне летилице&нбсп; реализовано је у периоду од 26.-28.10.2026.године на површини од&нбсп; укупно 48 одељења у 4 Г.Ј., у којима се налазе велике испашне површине, и на којима претпостављамо, да се један део популације дивљачи&нбсп; алоцирао током пожара, и где је нашао станишни мир. План бројања по коме је реализован налет летилица је био следећи:
Ради спречавања преклапања крда дивљачи и дуплог бројања, извршена је подела ловишта на ревире. Бројање се морало обавити у исто време на свим чекама у свим секторима ловишта. Ово је кључно како би се избегло двоструко бројање исте дивљачи која се креће. Сваки бројач-осматрач је са собом носио нумерисани бројачки лист&нбсп; у који су унети подаци о времену уочавања дивљачи, врсти дивљачи, пол&нбсп; и старост.Веома је значајно било прецизно утврдити број јединки из подмладка (теле, лане, прасе) и присуство одрасле женске јединке (мајке).
У модерном газдовању ловиштима, бројање са чека се често комбинује са фото-замкама постављеним поред хранилишта и солишта, као и са бројањем из ваздуха помоћу дронова са термовизијским камерама. Комбинацијом ових метода добијају се врло прецизни подаци потребни за утврђивање реалоног бројног стања матичних фондова крупне дивљачи, оствареног прираста и укупног бројног стања пред лов свих ловних врста.
У бројању дивљачи су осим запослених у сектору за ловство учествовале и колеге из сектора за газдовање шумама са две беспилотне летилице. У делу бројања дивљачи у ловишту Делиблатска пешчара учествовала су и два надлежна шумарско-ловна инспектора.
Бројање је реализовано 26.10. – 28.10.2026.године и након прегледа добијених резултата око 16.000 фото и видео записа о бројним стањима фондова дивљачи, биће донета одлука да ли ће се урадити још једно контролно бројање дивљачи у периоду од 13.-15.11.2026.године.
