Врсте и стање фонда дивљачи
Крупна дивљач: јелен европски (Цервус елпхус Л.), јелен лопатар (Дама дама Л.), муфлон (Овис ариес мусимон Палл.), дивља свиња (Сус сцрофа Л.) и срна (Цапреолус цапреолус Л.).
Ситна дивљач: зец (Лепус еуропаеус Палл.), фазан (Пхасианиус сп. Л.), пољска јаребица (Пердиx пердиx Л.) и гугутка (Стрептопелиа децаоцто).
Миграторна дивљач: дивља патка (Анас платyрхyнцхос Л.), дивља гуска (Ансер фабалис Латхам.), препелица (Цотурниx цотурниx Л.) и грлица (Стрептопелиа туртур).
Матични фондови крупне дивљачи у ловиштима ЈП “Војводинашуме” су имали узлазне трендове кретања. Бројно стање матичног фонда крупне дивљачи у 2002. години када је дошло до формирања ЈП “Војводинашуме” у 14 ловишта је било 8.369 јединки, у 2012. години у 17 ловишта 9.226 јединки и у 2022. години у 17 ловишта 9.401 јединки.
Бројно стање и густина матичних фондова крупне дивљачи на површини ловишта од 109.824 ха у односу на јединицу од 100 ха површине ловишта је следећи:
• 2002. године ………. 8.369 јединки = 7,6/100 ха
• 2012. године ………. 9.236 јединки = 8,4/100 ха
• 2022. године ………. 9.391 јединки = 8,5/100 ха.
Оствареном густином и бројношћу популације крупне дивљачи, ловишта ЈП “Војводинашуме” спадају у водећа ловишта крупне дивљачи у Србији.
У ограђеним ловиштима и ограђеним деловима ловишта примењују се модели полуинтензивног и интензивног узгоја дивљачи. Узгој дивљачи (јелен, јелен лопатар, муфлон и дивља свиња) се, такође, врши у узгајалиштима дивљачи у циљу повећања бројности фондова дивљачи и унапређења генетског потенцијала матичних фондова.
Једна од предности интегралног газдовања шумама и дивљачи огледа се у великим комерцијалним приходима који се остварују у делатности шумарства. Захваљујућу њима, ловишта ЈП “Војводинашуме” имају потребну финансијску субвенцију и материјалну стабилност преко потребну за несметан рад и развој.
