Гајење шума је једна од основних и најзначајнијих делатности предузећа којом је обухаћена обнова постојећих и подизање нових шума, шумских култура и плантажа, затим нега, заштита и унапређивање стања шума, као и производња шумског семена и садног материјала. На реализацији теренских радова су ангажовани стално запослени шумски радници у предузећу и локално становништво преко услуга.
У периоду 2002-2021. године, обновљене су шуме на укупној површини од 31.145,91 ха, од чега је природном обновом обухваћено 7.331,60 ха, а вештачком 23.814,31 ха. У исто време је подигнуто и 4.444,46 ха нових шума.
Пошумљавањем необраслог шумског земљишта се непосредно доприноси повећању шумовитости АП Војводине, али овај посао прате бројни проблеми од којих је најизразитији врло ограничена површина расположивог необраслог шумског земљишта погодног за пошумљавање у ЈП “Војводинашуме”. Из наведеног разлога, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство, предузеће учествује у активностима за подстицање локалних самоуправа, приватних власника и поседника пољопривредног земљишта нижих класа плодности по питању подизања нових шума.
У том смислу је спроведен и велики број акција бесплатне доделе садница заинтересованим локалним самоуправама, локалним заједницама, институцијама и појединцима. Тако је у сезони пошумљавања 2009/2010. године, у акцији бесплатне доделе садница “Засадимо своју шуму за зеленију Војводину”, подигнуто око 150 ха нових шума. Истовремено, највећи број садница је бесплатно подељен физичким лицима (2009. године 86.450 ком и 2010. године 37.650 ком), а укупна вредност акције била је 5,3 милиона динара. Посматрајући период 2002-2021. године, предузеће је донирало око 200.000 садница, чија је вредност износила 8,6 милиона динара. Подржавајући основну идеју да се одговорно понашање према шуми и животној средини изграђује у најранијем узрасту, ЈП “Војводинашуме” сваке године учествује у разним акцијама у којима су укључене васпитно&нбсп;–&нбсп;образовне установе, од којих највећу традицију има она под називом “За чистије и зеленије школе у Војводини”. Том приликом, ЈП “Војводинашуме” поклања саднице за уређење школских дворишта и ваучере за боравак у заштићеним подручјима којима управља предузеће. Сваке године се за ову намену обезбеди око 1.000 садница шумских и украсних врста дрвећа.
Преглед обнављања шума и пошумљавања од 2002. до 2021. године
| Пословна година | Површина (ха) | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Обнављање шума | Пошумљавање необраслих површина | УКУПНО обнављање + пошумљавање | |||
| Природно | Вештачко | СВЕГА | |||
| природно + | |||||
| вештачко | |||||
| 2002 | 529,00 | 1.331,00 | 1.860,00 | 238,00 | 2.098,00 |
| 2003 | 644,00 | 1.557,00 | 2.201,00 | 353,00 | 2.554,00 |
| 2004 | 616,00 | 1.097,00 | 1.713,00 | 158,00 | 1.871,00 |
| 2005 | 505,00 | 1.058,00 | 1.563,00 | 253,00 | 1.816,00 |
| 2006 | 379,00 | 1.172,00 | 1.551,00 | 314,00 | 1.865,00 |
| 2007 | 321,00 | 1.077,00 | 1.398,00 | 170,00 | 1.568,00 |
| 2008 | 265,00 | 1.571,00 | 1.836,00 | 177,00 | 2.013,00 |
| 2009 | 267,00 | 913,00 | 1.180,00 | 100,00 | 1.280,00 |
| 2010 | 295,00 | 1.265,00 | 1.560,00 | 23,00 | 1.583,00 |
| 2011 | 355,00 | 1.297,00 | 1.652,00 | 497,00 | 2.149,00 |
| 2012 | 308,68 | 994,77 | 1.303,45 | 356,50 | 1.659,95 |
| 2013 | 452,43 | 1.494,16 | 1.946,59 | 389,13 | 2.335,72 |
| 2014 | 304,97 | 885,07 | 1.190,04 | 392,06 | 1.582,10 |
| 2015 | 404,66 | 1.255,23 | 1.659,89 | 281,97 | 1.941,86 |
| 2016 | 295,72 | 1.226,08 | 1.521,80 | 42,16 | 1.563,96 |
| 2017 | 313,26 | 1.072,68 | 1.385,94 | 325,53 | 1.711,47 |
| 2018 | 238,77 | 712,41 | 951,18 | 50,68 | 1.001,86 |
| 2019 | 192,42 | 1.631,92 | 1.824,34 | 210,30 | 2.034,64 |
| 2020 | 364,68 | 1.178,54 | 1.543,22 | 84,07 | 1.627,29 |
| 2021 | 280,01 | 1.025,45 | 1.305,46 | 29,06 | 1.334,52 |
| УКУПНО | 7.331,60 | 23.814,31 | 31.145,91 | 4.444,46 | 35.590,37 |
| ПРОСЕЧНО | 366,58 | 1.190,72 | 1.557,30 | 222,22 | 1.779,52 |
На основу закључка Скупштине АП Војводине, ЈП “Војводинашуме” је дефинисало Програм пошумљавања необраслих површина за период од 2014. до 2017. године. Како предметни програм није извршен у целости, спроведено је преиспитивање површина које су преостале за пошумљавање. У том циљу је извршена провера свих необраслих површина која су евидентиране у основама газдовања шумама, након чега је дефинисана динамика пошумљавања необраслих површина које су оцењене као погодне за пошумљавање. Поред тога, спроведено је и преиспитивање површина које су додељене закључком Владе Републике Србије. Ове површине су провераване и у претходном периоду, при чему је то рађено искључиво са становишта природних карактеристика земљишта и погодности земљишта за подизање шума. Сада су у обзир узети и други аспекти, попут административних ограничења и положаја у односу на постојеће шумске комплексе. Оцењен је потенцијал за подизање шума на предметним површинама и у складу са спроведеним анализама, обухваћене су само оне парцеле на којима је могуће организовати рационално газдовање и које су погодне за пошумљавање.
Средњорочни програм пошумљавања необраслих површина ЈП “Војводинашуме” за период од 2022. до 2030. године
| Година | Закључак | Проширена | УКУПНО (ха) |
|---|---|---|---|
| Владе Републике Србије (ха) | репродукција (ха) | ||
| 2021/2022. | 38,24 | 110,61 | 148,85 |
| 2023 | 10,58 | 23,57 | 34,15 |
| 2024 | 9,75 | 30,44 | 40,19 |
| 2025 | 23,77 | 49,81 | 73,58 |
| 2026 | 29,14 | 56,94 | 86,08 |
| 2027 | 36,48 | 67,85 | 104,33 |
| 2028 | 40,37 | 69,73 | 110,10 |
| 2029 | 61,12 | 71,84 | 132,96 |
| 2030 | 50,58 | 91,71 | 142,29 |
| СВЕГА | 300,03 | 572,50 | 872,53 |
Ради успешне обнове и узгоја квалитетног подмлатка нове састојине, као и очувања аутентичног генофонда најважнијих аутохтоних врста шумског дрвећа, код природне обнове је неопходно да се припремни радови ускладе са периодицитетом обилног плодоношења матичне састојине.
Природна обнова шума из семена се у највећој мери примењује у мешовитим шумама тврдих лишћара, односно у шумама храста лужњака, јасена и граба, а које су најзаступљеније на подручју Равног Срема и у врло ограниченом обиму у поречјима Бачке и Баната. Шуме храста лужњака у Равном Срему су изузетно вредне и јединствене су шумске заједнице у националним и европским размерама. Иако је главна врста шумског дрвећа у наведеним састојинским и станишним условима, храст лужњак је биолошки најслабији, узимајући у обзир чињеницу да се најтеже обнавља. Разлози за отежану природну обнову лужњака су бројни, од којих се као најважнији наводе следећи:
- Ређи су уроди семена у односу на друге врсте. У нашим условима рађа у периодима од сваке друге до сваке четврте године, док граб и пољски јасен, као конкурентне врсте, рађају сваке или сваке друге године;
- Подмладак храста лужњака, који је изразито хелиофитна врста, захтева доста светлости и животног простора за раст и развој, тако да тешко подноси засену конкурентних врста дрвећа;
- У првим годинама живота расте спорије у односу на конкурентне врсте;
- Одликује се тешким семеном, тако да је у стању да природним путем осемени само део површине земљишта, које је у непосредној вертикалној пројекцији крошње;
- Подмладак теже подноси дуже задржавање поплавних вода;
- Подмлађивање угрожавају дивљач, ситни глодари, штетни инсекти и фитопатогене гљиве.
Све мере које се спроводе у састојинама током процеса обнове оплодном сечом и неге и заштите, усмерене су у правцу стварања оптималних услова за обнову и опстанак храста лужњака током првих година раста и развоја.
Припремни сек оплодне сече се изводи две године пре планираног почетка обнове храста лужњака, као главне врсте дрвећа у години очекиваног урода семена. Том приликом, уклањају се прекобројна стабла конкурентских врста шумског дрвећа, која обилно плодоносе, као што су јасен, граб, клен, вез и друге. Ради одржавања мешовитих састојина, тј. успешне обнове ових врста у жељеном размеру смеше, довољно је у припремном секу оставити три до пет зрелих стабала по хектару, која су просторно равномерно распоређена по површини.
У овој фази рада потребно је издвојити и видно обележити и три до пет стабала главне врсте дрвећа по хектару, која ће бити сачувана ради заштите биодиверзитета и предеоног изгледа.
Након припремног сека започиње се са припремом терена за процес обнове. Успешна појава и развој поника храста лужњака захтева обезбеђивање повољних услова осветљености, што подразумева уклањање спрата подраста из састојине. Спрат подраста се уклања у две фазе, у зависности од димензија (пречника) јединки. Подраст пречника преко 7 цм сасеца се моторним тестерама, а пањеви се у циљу сузбијања избојне снаге премазују хемијским средством. Од посеченог дрвног материјала се израђује ситно огревно дрво. Подраст мањих димензија од 7 цм се уклања механизовано, шумским мулчерима, који се у агрегату са тракторима крећу између матичних стабала састојине. Подраст се уклања на целој подмладној површини у два прохода и том приликом се механички дроби подраст и режијски остатак настао током припремног сека.
Врсте које чине подраст одликују се јаком избојном снагом. Из њихових пањева се врло брзо развијају снажни и густи избојци, који у заједници са зељастим коровима стварају конкурентске односе са гајеним биљкама. Ради обезбеђивања услова за појаву и развој будућег поника храста лужњака, сузбијање развијених избојака и коровске вегетације се спроводи применом хербицида на бази глифосата.
Након завршене припреме терена у години обилног урода храста лужњака и природног осемењавања дела површине земљишта, које се налази у нивоу вертикалних пројекција крошњи матичних стабала, на преосталом делу земљишта се сеје (подсејава) семе.
За потребе подсејавања, у условима прекинутог склопа матичних стабала, квалитетно семе&нбсп; храста лужњака (селекционисано, квалификовано и семе познатог порекла) сакупља се у регистрованим семенским објектима, као и у клонским и генеративним плантажама, које су подигнуте на подручју ШГ “Сремска Митровица”.
После успешног завршетка природног осемењавања и вештачког подсејавања жира, ради се оплодни сек. На овај начин се отвара склоп састојине, чиме се стварају повољни услови за појаву и развој храстовог поника. Преостала стабла својом засеном спречавају прекомерну појаву корова, штите поник од прејаке инсолације и загревања и истовремено по потреби обезбеђују накнадно осемењавање земљишта до коначне успешне обнове. У случајевима кад се година обилног урода семена пратећих врста поклапа са уродом жира, током оплодног сека се уклањају сва преостала стабла ових врста, а у супротном се уклањају у години после обилног плодоношења.
Појављивањем храстовог поника, започиње спровођење редовних мера неге, које већ прве године укључују и осветљавање подмлатка. Осветљавање подмлатка храста лужњака се врши ручно и хемијским путем. Приликом осветљавања ручно, косирима се сасецају биљке пратећих врста, које се јављају у великом броју и тако ометају правилан развој поника главне врсте дрвећа. У зависности од заступљености и фазе развоја, конкурентске врсте се могу сузбијати и селективним хербицидима, који се у одговарајућој концентрацији раствора са водом аплицирају путем атомизера. У другој години се врши картирање путем постављања примерних површина, на којима се броје јединке храстовог подмлатака ради процене успешности обнове. Обнова се сматра успешном уколико је на подмладној површини присутна просечно једна биљка по квадратном метру, односно десет хиљада биљака по хектару.
Након утврђивања успешне обнове ради се завршни сек, када на подмладној површини остају само три до пет дубећих стабала главне врсте дрвећа по хектару у складу са ФСЦ стандардима за сертификацију шума.
На стаништима на којима је храст лужњак у еколошком оптимуму на подручју Срема, дугорочна пројекција газдовања шумама превасходно је усмерена на производњу квалитетних сортимената применом сече прореда као мера неге. Ефекти неге утврђују се на сталним огледним пољима, превасходно, у младим састојинама, чији је развој у складу са променама у екосистему. Прореда је главна мера неге шума, чији је циљ да се сечом обезбеде довољан простор и услови за развој стабала која су квалитетно најбоља у биолошком и техничком погледу.
У полојима великих река се за пошумљавање користи селекционисан садни материјал топола и врба који карактерише интензиван прираст и кратка опходња. Засади врбе оснивају се на теренима бивших сечина, у инундацијама река и на необраслим теренима са повећаним влажењем земљишта. У производњу су уведени селектовани клонови, који углавном припадају врсти Салиx алба Л., а одликују се брзим растом и отпорношћу на обољења. Садњом више одабраних клонова у смеси, на истим површинама, доприноси се већој биолошкој стабилности тих засада и смањењу ризика од великих штета услед негативног утицаја разних биотичких и абиотичких фактора.
Аутохтоне тополе нису нашле примену у коришћењу садног материјала за оснивање производних засада на већим површинама. Изузетак чини црна топола, која је понекад сађена у ритским шумама, као и на Делиблатској пешчари. Интерес за обимнију садњу топола појављује се упоредо са проширењем коришћења дрвета меких лишћара у преради дрвета (Рончевић ет ал., 1999).
Први интензивни засади хибридних топола Популус x еурамерицана (Доде) Гуиниер оснивани су селекционисаним италијанским сортама, од којих је најпознатији и још у широкој употреби клон И-214. Касније, у употребу је ушла серија домаћих клонова америчке црне тополе Популус делтоидес селекционисаних у Институту за тополарство (сада Институт за низијско шумарство и животну средину), од којих се наводе најпознатији са следећим матичним бројевима: Бора; Б-81; Пе 19/66; Антоније; 665; 4/68; С 1-3; С 1-5; С 1-8; С 6-36; НС-1; НС-2. Поред наведених клонских сорти, у значајном обиму је присутна и хибридна мађарска сорта Популус x еурамерицана Паннониа (М-1), која је поред клона И-214 најзаступљенија сорта у производњи. Одликује се високом способношћу ожиљавања резница и отпорношћу на болест рака коре Дотхицхиза популеа Сацц. ет. Бр.
Оснивање засада топола у укупној технологији подизања засада има примаран значај. Одређивање основних елемената процеса оснивања засада је условљено претходним испитивањем услова станишта, као и избором намене засада, односно жељеног циља производње. У зависности од наведених параметара технологије подизања, одређују се сорта (клон), начин садње и избор садног материјала као основни елементи у процесу оснивања засада (Рончевић ет ал., 2008).
У примени се налазе два основна типа садње – класична или плитка садња садница са кореном на дубини од око 60 до 80 цм и дубока садња садница без корена на дубини од око 2,5 м. Густину садње одређује намена производње (техничко дрво или биомаса), изабрана сорта и станиште. Биомаса се производи у “густим засадима” са 3.500 до 14.000 биљака по хектару, када је планирана опходња (производни циклус) од четири до осам година. За производњу техничког дрвета су најчешће коришћени следећи размаци садње: 3,0 x 6,0; 4,25 x 4,25; 5,0 x 5,0; 6,0 x 6,0 и 7,0 x 7,0 м. У случају задња два размака се не примењују прореде као мере неге.
Нега садница је значајан део укупне технологије у гајењу меких лишћара. У плавним подручјима мере неге су у одређеној мери условљене појавом и трајањем поплава, па су мање интензивне у односу на засаде у брањеним подручјима без поплава. У засадима са непотпуном технологијом оснивања и неге засада, при оснивању се најчешће делимично обрађује земљиште орањем између редова пањева, које у екстензивнијој примени технологије може да буде изостављено. Након садње садница, следећих неколико година се парцијално сузбија коров окопавањем садница, тањирањем или применом хербицида. Нега се примењује првих неколико година до потпуног склапања крошњи, када се тополе стварањем засене саме штите од бујања подраста и коровске вегетације. У интензивним засадима се током оснивања потпуно обрађује земљиште, што првих неколико година омогућује спровођење мера неге и заштите (тањирање, заштита од инсеката, заштита од биљних болести…), док се по склапању крошњи, подраст и корови најчешће сузбијају тарупирањем, али и хербицидима. Поред обраде земљишта и заштите, спроводе се и друге мере неге и узгоја, као што су орезивање грана и прореде.
Орезивање грана је значајна узгојна мера, која се спроводи ради добијања квалитетнијих дрвних сортимената. Ради се у више наврата, у зависности од биолошких карактеристика гајених сорти, а може да буде корективно или уклањањем читавих пршљенова грана. Не препоручује се уклањање више од једне трећине асимилационе површине саднице.
Проредама се обезбеђује одговарајући животни простор биљкама у засадима и на тај начин се стварају услови за бржи раст и развој преосталих стабала, чиме се постиже производња квалитетнијих и вреднијих сортимената. Прореде треба изводити благовремено зависно од узраста и гајене сорте (око шесте до осме године), јер закаснеле прореде не дају очекиване ефекте.
На висок значај производње дрвета у интензиним засадима меких лишћара указују подаци о резултатима ове производње у ЈП “Војводинашуме”. Посматрајући укупно обраслу површину, вештачки подигнуте састојине клонских топола по површини учествују са 22,8%, по запремини 19,5% и запреминском прирасту са 41,4%. Када се клонским тополама придода допринос клонских врба, онда ове врсте у залихама учествују са 22,5% , а у прирасту са 43,6%.
Досадашња искуства су потврдила да једном одабране сорте, односно клонови не могу да буду трајно решење за успешно подизање и узгој топола и врба. Зато је стварање нових селекција и њихово проверавање у теренским огледним засадима предмет сталног и дугорочног рада специјализованих установа. Резултат дугогодишње, успешне сарадње су сорте са великим генетским потенцијалима у погледу адаптивности и продуктивности, које уз одговарајуће мере неге и заштите на крају опходње дају високе приносе по јединици површине.
