ПРОЈЕКТИ СА ИНСТИТУТОМ ЗА НИЗИЈСКО ШУМАРСТВО
Са Институтом за низијско шумарство и животну средину спроводи се пројекат под називом “Проучавање и унапређивање виталности и производних потенцијала шума” који обухвата следеће потпројекте:
- Заштита од штетних фактора у расадницима, засадима, културама, плантажама, семенским објектима и састојинама
Пројекат се остварује посредством трајне контроле здравственог стања одређених шумских објеката, одређивања (идентификације) штеточина, оцене степена угрожености, давања упутстава и специјалистичке подршке при сузбијању најважнијих шумских болести и штеточина, као и обука и образовања шумарских стручњака у шумским газдинствима и шумским управама; - Програм сарадње на раду прогнозно – извештајне службе на пословима у заштити шума на подручју ЈП “Војводинашуме” и пословима везаним за ФСЦ сертификат из домена заштите шума
Истраживања по програму прогнозно – извештајне службе, односно заштите шума на подручју ЈП “Војводинашуме” су усклађена са одредбама Закона о здрављу биља (раније Закона о заштити биља) и Уредбом о прогнозно извештајним пословима у области заштите биља. У сарадњи са Институтом за низијско шумарство и животну средину, као овлашћеном организацијом за прогнозно – извештајне послове на подручју АП Војводине, ЈП “Војводинашуме” је преузело обавезу да на подручју шума којим газдује обавља одређене дијагнозно извештајне послове као што су: праћење стања популационих нивоа штетних организама, праћење здравственог стања шума, засада и шумских расадника, праћење и контрола ефикасности примењених мера заштите и др. Програмом рада је обухваћена контрола болести шумског дрвећа (Црyптодиапортхе популеа, Сциррхиа ацицола, Мицроспхера алпхитоидес, Марссонина бруннеа, Мелампсора спп.) и штетних инсеката (Лyмантриа диспар, Цхрyсомелидае, Ераннис дефолиариа, Оперопхтхера брумата, Сцолyтидае); - Истраживање и сузбијање коровске вегетације у расадницима и засадима топола, белих топола и багрема и обновљеним шумама храста лужњака
Програмом сузбијања коровске вегетације у расадницима и засадима топола и обновљеним шумама храста лужњака обухваћена су истраживања могуће примене хербицида у заштити наведених шумских објеката. Основни циљеви истраживања су повећање ефикасности у сузбијању коровске вегетације, изналажење селективних хербицида са минималним штетним утицајем на околину, смањивање трошкова сузбијања корова и поштовање међународних стандарда у примени пестицида; - Селекција генотипова шумских врста дрвећа у функцији побољшања здравственог стања шума и повећања производности
Стварање различитих генотипова шумских дрвенастих врста је дугорочан процес, који се одвија кроз више сложених поступака, како би се створили и увели у производњу они генотипови који имају пожељна својства, а пре свега, малу осетљивост на болести и према коме инсекти показују низак ниво преференције, висок потенцијал за адаптацију и брз раст. Као посебна активност, а ради унапређења здравственог стања и преживљавања током заснивања плантажних засада клонова беле тополе, спроводи се истраживање ефекта примене садница без корена посађених дубоком садњом, за оне клонове за које се планира увођење у процес признавања и регистровања као сорте, као и генотипова који су у овом процесу планирани да буду стандарди, ради формирања одговарајуће сортне технологије. Испитивања се врше у огледним засадима; - Детерминација станишних услова у засадима нарушеног здравственог стања као и препорука мера за побољшање стања
Станишта топола и врба, која су у инундацијама (поплавним подручјима) наших великих река и припадају комплексу алувијално – хигрофилних шума представљају једне од најдинамичнијих екосистема, како због размештаја и динамике биљних заједница, тако и због образовања земљишта и промена хидролошког режима и антропогених утицаја. У таквим биоеколошким условима производи се топола и врба на релацији сорта – станиште – технологија. У вези са претходним, познавање својстава станишта један је од основних фактора овог технолошког процеса, где је ранијим истраживањима утврђено да својства земљишта имају одлучујућу улогу у производном потенцијалу станишта. Укупни послови су се одвијали у неколико сукцесивних фаза као што су: теренска проучавања станишта, лабораторијске анализе земљишта, дефинисање систематских јединица земљишта, израда дигиталних педолошких карата за конкретне газдинске јединице и избор врсте дрвећа за пошумљавање, односно сорти са одговарајућим технологијама оснивања и неге засада; - Контрола и сузбијање глодара у шумарству
Познато је да густина популација појединих врста мишоликих глодара варира сезонски или вишегодишње. У годинама пренамножења изазивају велике штете на шумском семену, понику и садницама. У току вишегодишњег колебања бројности може доћи до повремених каламитета популација, што се веома одражава и на висину штете која може достићи размеру праве катастрофе. Према томе, јасно је да постоји потреба за проучавањем и праћењем популација глодара и изналажењем могућности ефикасних и еколошки прихватљивих метода контроле бројности њихових популација.
У складу са наведеним, спроводе се следеће активности:- предлагање превентивних и других мера контроле заснованих на научним, стручним, теоретским и практичним познавањима проблематике која се тиче популационе биологије и екологије појединих врста глодара,
- повећавање нивоа информисаности и знања запослених о мерама за контролу глодара и методама мониторинга кроз едукацију у форми презентације резултата истраживања, као и практичном демонстрацијом на терену и
- имплементација мера за контролу и сузбијање глодара;
- Истраживање и анализа опходње клонских топола
Узгој клонских топола захтева рационално и добро планирано управљање, како би се потенцијали станишта и врсте максимално искористили, а са друге стране постигли задовољавајући финансијски ефекти. Тренутна опходња од 25 (двадесетпет) година за клонске тополе примењује се једнообразно за све станишне услове и за све клонове топола. У међувремену, дошло је до промене технологије сече и израде дрвних сортимената (нпр. примена харвестера), као и технолошких промена у домену прераде дрвета, што је утицало и на захтеве тржишта у односу на поједине дрвне сортименте. У односу на технолошка унапређења која су примењена у савременом шумарству, као и у односу на оправданост инвестирања финансијских средстава у интензивне засаде топола након одређене старости, започета је израда свеобухватне анализе тренутне оправданости дужине опходње од 25 (двадесетпет) година у циљу дефинисања оптималне дужине опходње у односу на врсту земљишта и избор клона.
ПРОЈЕКТИ СА ШУМАРСКИМ ФАКУЛТЕТОМ
У сарадњи са Шумарским факултетом спроводе се следећи пројекти:
- Нормирање рада у шумарству са посебним освртом на избор оптималних технологијарада у ЈП “Војводинашуме”
У оквиру пројекта се врши установљавање норми и норматива у шумарству у ЈП “Војводинашуме”. Овај пројекат представља наставак пројекта “Истраживање ефеката рада тракторске екипаже и установљавање норми и норматива рада на пословима коришћења шума са посебним освртом на оспособљавање кадрова за послове нормирања” који се у предузећу спроводио дужи низ година. Активности које су обухваћене се односе на снимање ефеката рада на пословима коришћења, гајења и заштите шума, снимање утрошка енергената на пословима коришћења, гајења и заштите шума, обраду података снимања, израчунавање норми и норматива рада и њихову проверу, анализу ефеката рада средстава која су била предмет снимања и предлог мера за побољшање постојећих техника и технологија рада; - Истраживање техничко – технолошких аспеката коришћења дрвне биомасе и тржишног потенцијала за пласман дрвне сечке
Дрвна биомаса потиче из шума различитог узгојног облика, енергетских засада, култура и плантажа. Као енергетска сировина се користи огревно дрво, дрвни остатак, пањевина и остатак из дрвне индустрије. Учешће ових категорија дрвета у укупној запремини варира у зависности од врсте дрвећа, квалитета састојина, односно од састојинских и станишних услова. Поред тога, биомаса жбунасте вегетације може, такође, да буде предмет коришћења у енергетске сврхе, ако постоје техничке, економске и еколошке претпоставке. Шумски остатак на местима где постоје услови користи локално становништво уз одређену надокнаду, а у неким случајевима и без надокнаде, уз услов да се изврши уклањање, како би се могло отпочети са радовима на заснивању новог производног процеса. На површинама где не постоји заинтересованост локалног становништва за коришћење шумског остатка, ангажује се сопствена радна снага и механизација на сакупљању и уклањању шумског остатка, што изискује утрошак одређених финансијских средстава. Даље, после сече и израде дрвних сортимената харвестером остаје део дрвне запремине која може да буде предмет даље израде. У складу са наведеним, истражује се могућност коришћења дрвне биомасе са техничког и економског аспекта са циљем да се предложе повољнија технолошка решења, како би дрвна биомаса била понуђена тржишту и са делова терена који нису доступни локалном становништву. Циљ истраживања је избор најповољније технолошке варијанте на бази оцене производних ефеката и тржишта дрвне биомасе на подручју Србије и шире; - Израда запреминских таблица за засаде топола којима газдује ЈП “Војводинашуме”
За израчунавање запремине шумских састојина постоје бројне методе, али по једноставности примене и тачности резултата које даје истиче се метод запреминских таблица, односно тарифа. Стога, овај метод је широко распрострањен у нашој и европској шумарској пракси, а интегрисан је и у софтверски пакет “Основа” који се у Србији користи за обраду података “терестричке” инвентуре шума. Основна претпоставка за примену наведеног метода јесте постојање поузданих и актуелних запреминских таблица за поједине врсте дрвећа. Поузданост запреминских таблица, поред осталог, зависи и од степена подударности облика стабала на бази којих су оне израђене са обликом стабала којима се одређује запремина. Из овога недвосмислено произилази изузетно јака корелативност запремине и облика стабала. Облик стабла је током времена подложан сталним променама под утицајем измењених станишних и састојинских услова, што доводи до све израженије диспропорције са обликом стабала на основу којих су израђене запреминске таблице, као и у крајњој инстанци до све већих грешака у одређивању запремине по овом методу. Дакле, запреминске таблице немају трајни карактер, већ је према научним и стручним сазнањима нужна њихова периодична провера, актуелизација, а у случају већих одступања и израда нових запреминских таблица. Практична употреба постојећих таблица показала је њихово значајније одступање у односу на стварне запремине стабала тополе са проблемима у планирању газдовања овим шумама који су се последично јавили. У складу са овом чињеницом, циљ истраживања јесте да се одступања постојећих запеминских таблица сведу у прихватљиве оквире (толерантни ниво грешке од ± 8%) и на тај начин добију поуздани подаци о запремини и запреминском прирасту засада топола, као значајним елементима у процесу планирања; - Истраживање утицаја режима влажења на станиште храста лужњака за сремско шумско подручје и севернобачко шумско подручје
Реализација истраживачких радова на подручју ЈП “Војводинашуме“, ШГ “Сремска Митровица“ и ШГ „Сомбор“ подразумева наставак прикупљања теренских података о нивоима подземих вода, лабораторијских истраживања квалитета подземних вода, као и анализу истих у сврху утврђивања режима влажења и његов утицај на шуме храста лужњака у Равном Срему и Горњем Подунављу.
