2. фебруара обележен је дан посвећен влажним стаништима која су кључни центри биодиверзитета и сматрају се једним од најпродуктивнијих екосистема. У Србији постоји 471 заштићено подручје, од којих 67 садржи различите типове влажних и мочварних станишта. Глобална вредност екосистемских услуга садашњих влажних станишта износи 26,4 билиона долара годишње, а доприносе са више од 20% укупне вредности екосистемских услуга.
Ова станишта складиште трећину угљеника на копну, пречишћавају воду и спречавају поплаве. Ипак, нестају три пута брже од шумских станишта, а током последњих 45 година изгубљена је трећина свих влажних станишта на Земљи. Иако спадају у најпродуктивније екосистеме, истовремено су и најосетљивији. У највећој мери погођена су чак и најмањим променама климе, а раст нивоа мора, као и смањење нивоа површинских и подземних вода, узрокованих климатским променама, значајно угрожава влажна станишта.
Република Србија је прогласила 11 Рамсарских подручја која заузимају преко 130 хиљада хектара, од чега ЈП „Војводинашуме” управља са 4 Рамсарска подручја (Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Обедска бара и Лабудово окно).
У циљу очувања и заштите ових важних станишта, ЈП „Војводинашуме” спроводи низ активних мера и активности, укључујући и едукацију јавности. Поред активности на терену, поводом овог међународно значајног датума извршни директор за шумарство, екологију и развој др. Марко Маринковић гостовао је у Јутарњем програму РТС-а.
Више о томе погледајте на ЛИНКУ.
