Планирање газдовања шумама (некада уређивање шума) подразумева усмеравање и вођење газдовања шумама на начин којим би се целокупна производња шумских добара ускладила са потребама и захтевима друштва. Најједноставније би било рећи да “уредити шуму” значи организовати је према нашим потребама, односно према потребама друштва.

Планирање газдовања шумама обухвата читав низ поступака и активности које треба спровести како би се израдио план газдовања шумама (план развоја шумске области, основа газдовања шумама, програм газдовања шумама) на конкретној шумској површини (шумском области, газдинском јединицом) за јасно дефинисан временски период.

У току свог развоја као дисциплине, планирање газдовања шумама, односно уређивање шума су дефинисали различити аутори у ширем или ужем смислу.

Неке од значајнијих дефиниција су следеће:

  • Планирање газдовања шумама је одређивање садашњих и будућих сечивих прихода у шуми (Хартиг, 1795);
  • Планирање газдовања шумама је скуп делатности које временски и просторно уређују целокупно газдовање шумама на начин да се постигне сврха газдовања (Јудеицх, 1871);
  • Уређивање шума је наука која учи како се шуме могу по некој сталној основи најбоље искоришћивати (Ненадић, 1929);
  • Планирање газдовања шумама је трајно вођење газдовања и планирања у шумарству (Баадер, 1942);
  • Уређивање шума је наука која има задатак да усклади производњу са потрошњом и да према природним и економским условима успевања шуме обезбеди што је могуће већу производњу која по количини и асортиману најбоље одговара потребама народне привреде (Јовановић, 1952);
  • Планирање газдовања шумама је инструмент за спознавање развоја шуме ради постизања најповољнијих учинака при газдовању шумом (Кнуцхел, 1953);
  • Уређивање шума посматра шуму као асоцијацију шумског дрвећа коју у условима одређене средине одржавамо, плански користимо, стручно обнављамо и гајимо у циљу подмирења друштвених потреба (Милетић, 1954).

Савремено планирање газдовања шумама укључује принцип одрживог газдовања шумама. Принцип одрживог газдовања шумама под различитим називима познат је и примењиван у шумарству од давнина, али је на глобалном нивоу дефинисан тек крајем XX века конвенцијама Рио де Јанеиро, 1992 и Хелсинки, 1993. У складу са овим конвенцијама, одрживо газдовање шумама може се посматрати кроз следеће основне принципе:

  • Принцип трајности – подразумева тежњу ка трајном (континуираном) обезбеђењу користи од шума;
  • Принцип полифункционалности – подразумева тежњу ка оптимизацији свеукупних користи од шума;
  • Принцип економичности – подразумева тежњу за остварењем што повољнијег односа између свеукупних користи од шума и утрошка рада и средстава, односно тежњу ка што већем степену реализације укупних користи од шума са минималним средствима.

Шуме као животне заједнице биљака и животиња, представљају најсложенији и најразноврснији екосистем на копненом делу земље, а такође и најрањивији, јер у њима живи преко 80% копнених врста животиња. Одрживо газдовање шумама и пажљиво коришћење тог природног ресурса у ЈП “Војводинашуме” засновано је на начелима одржавања биоразноврсности и структуре шума, трајности газдовања шумама и очувања општекорисних функција шума које доприносе ублажавању климатских промена, задовољењу потреба локалног становништва и осигуравају одржив развој подручја. У ЈП “Војводинашуме” газдовање шумама се спроводи на одржив начин, који подразумева да се сече мање дрвне запремине него што износи запремински прираст шума, што на крају доприноси да се дрвна запремина и површине под шумом временом повећавају. Уз наведене изазове, потребно је напоменути да је у шумарској струци важна чињеница да се данас уживају плодови рада претходних шумарских генерација, које су својим стручним знањем одржале квалитет шума да би у данашње време оне доживеле зрелост за сечу, док данашње генерације својим радом обезбеђују будућим генерацијама сигурност и одрживост газдовања шумама. То је уједно једно од основних начела ФСЦ сертификације одрживог газдовања шумама, чији је носилац ЈП “Војводинашуме”, што значи да се газдовање шумама заснива на строгим еколошким, социјалним и економским стандардима. Једна од дефиниција одрживог газдовања шумама је да је то газдовање шумама и шумским земљиштем и њихово коришћење на начин и у обиму којим се одржава њихова биолошка разноврсност, продуктивност, способност обнављања, виталност, као и способност испуњавања, сада и у будућности, релевантних еколошких, производних и социјалних функција на локалном, националном и глобалном нивоу без наношења штете осталим екосистемима.

Планови газдовања шумама

У складу са одредбама Закона о шумама (Службени гласник РС, бр. 30/2010, 93/2012, 89/2015 и 95/2018 – др. закон), у планове газдовања шумама спадају план развоја шумске области, основа газдовања шумама и програм газдовања шумама.

План развоја шумске области је плански документ којим се утврђују правци развоја шума и шумарства са планом њиховог спровођења за шумску област. Све шуме којима газдује ЈП “Војводинашуме” припадају Северној шумској области. Северна шумска област обухвата шуме и шумска земљишта Сремског, Банатског, Севернобачког и Јужнобачког шумског подручја и Националног парка “Фрушка гора”. План развоја доноси Влада Републике Србије за период од десет година, а надлежно министарство иницира и организује његову израду. Тренутно, ни за једну шумску област у Републици Србији не постоји израђен план развоја. За три шумска подручја (Сремско, Севернобачко и Јужнобачко) постоје планови развоја шумских подручја који су израђени на основу одредби Закона о шумама које су важиле пре измена и допуна Закона о шумама из 2015. године. Ови планови развоја (за шумска подручја) концептуално и суштински одступају од идеје утврђивања стратешких праваца развоја за шире подручје, јер садрже доста оперативних елемената, а с обзиром да су донети 2016. године, у одређеној мери су превазиђени. Непостојање плана развоја шумске области представља значајан недостатак у погледу могућности дефинисања и реализације стратешких циљева шумарства на подручју АП Војводине.

Основе газдовања шумама су плански документи газдовања шумама који се доносе за газдинске јединице, а у којима је утврђено стање шума, обим радова на гајењу, заштити и коришћењу шума по времену и простору и вредност шума, па као такве представљају у великој мери оперативне планске документе. Основе се доносе за средњорочни период од десет година, при чему треба да буду усаглашене са плановима развоја шумских области (стратешки плански документи), а представљају основу за израду годишњих планова газдовања шумама и извођачких пројеката. У ЈП “Војводинашуме”, послове израде основа газдовања шумама обављају дипломирани инжењери шумарства са лиценцом за обављање стручних послова у шумарству, који раде у службама за планирање и газдовање шумама. ЈП “Војводинашуме” газдује са 60 газдинских јединица, што подразумева израду 60 основа газдовања шумама.

Шумско газдинство “Нови Сад” је надлежно за газдовање шумама и шумским земљиштем у оквиру Јужнобачког шумског подручја, при чему газдује са укупно 10 газдинских јединица и то:

  1. Багремара (2014-2023);
  2. Бођанска шума (2018-2027);
  3. Церик (2018-2027);
  4. Дунавске аде (2020-2029);
  5. Камењар (2016-2025);
  6. Паланачке аде-Чипски полој (2014-2023);
  7. Плавањске шуме (2014-2023);
  8. Ристовача (2018-2027);
  9. Шајкашка (2013-2022);
  10. Тополик (2022-2031).

Шумско газдинство “Сомбор” је надлежно за газдовање шумама и шумским земљиштем у оквиру Севернобачког шумског подручја, при чему газдује, такође, са 10 газдинских јединица и то:

  1. Колут-Козара (2013-2022);
  2. Брањевина (2018-2027);
  3. Камариште (2017-2026);
  4. Апатински рит (2022-2031);
  5. Дорословачка шума (2014-2023);
  6. Карапанџа (2015-2024);
  7. Моношторске шуме (2016-2025);
  8. Потиске шуме (2019-2028);
  9. Суботичке шуме (2020-2029);
  10. Заштићене шуме (2021-2030).

Шумско газдинство “Сремска Митровица” је надлежно за газдовање шумама и шумским земљиштем у оквиру Сремског шумског подручја, при чему газдује са укупно 25 газдинских јединица и то:

  1. Блата-Малованци (2016-2025);
  2. Драгановци-Лопадин-Дубраве-Кабларовац-Ђепуш (2016-2025);
  3. Непречава-Варош-Лазарица (2016-2025);
  4. Рашковица-Смогвица (2017-2026);
  5. Рађеновци-Нови (2017-2026);
  6. Винична-Жеравинац-Пук (2017-2026);
  7. Кућине-Накло-Кљештевица (2019-2028);
  8. Радинска-Врањак (2019-2028);
  9. Банов брод-Мартиначки полој-Засавица-Стара Рача (2019-2028);
  10. Смогва-Грабова греда (2018-2027);
  11. Варадин-Жупања (2018-2027);
  12. Вратична-Црет-Царевина (2018-2027);
  13. Сенајске баре И-Крстац (2020-2029);
  14. Грабовачко-витојевачко острво-Витојевачки атар (2020-2029);
  15. Барадинци-Павлака-Вучковац (2021-2029);
  16. Добреч-Вукодер-Дебељак-Галовача (2021-2030);
  17. Јалија-Легет-Турјан (2021-2030);
  18. Сенајске баре ИИ-Каракуша (2021-2030);
  19. Јасенска-Белило (2022-2031);
  20. Купинске греде (2022-2031);
  21. Матијевица-Кадионица (2022-2031);
  22. Балиша (2016-2025);
  23. Чењин-Обрешке ширине (2013-2022);
  24. Купински кут (2013-2022);
  25. Висока шума-Лошинци (2013-2022).

Шумско газдинство “Банат” Панчево је надлежно за газдовање шумама и шумским земљиштем у оквиру Банатског шумског подручја, при чему газдује са укупно 15 газдинских јединица и то:

  1. Вршачки брег (2016-2025);
  2. Доње Подунавље (2017-2026);
  3. Делиблатски песак-Стојкан (2018-2027);
  4. Делиблатски песак-Карловачке шуме (2018-2027);
  5. Делиблатски песак-Драгићев хат (2018-2027);
  6. Делиблатски песак-Ђурин бор (2018-2027);
  7. Делиблатски песак-Врела (2018-2027);
  8. Делиблатски песак-Корн (2018-2027);
  9. Доње Потамишје (2018-2027);
  10. Доње Потисје (2022-2031);
  11. Думача (2015-2024);
  12. Горње Потамишје (2014-2023);
  13. Горње Потисје (2023-2032);
  14. Мали рит (2021-2030);
  15. Мужљански рит (2020-2029).

У односу на претходни период, 2018. године је дошло до повећања броја газдинских јединица услед поделе подручја Делиблатске пешчаре, које је до тада представљало једну газдинску јединицу, на 6 нових газдинских јединица. Ова подела је спроведена због законске одредбе према којој газдинска јединица обухвата шуме и шумско земљиште истог својинског облика, површине под шумом до 5.000 ха. Како би величине газдинских јединица у површинском смислу биле усклађене са законском одредбом, од надлежног органа је затражена и добијена сагласност за установљавање нових газдинских јединица за које су израђене основе са почетком важења од 01. 01. 2018. године.

Спровођење основа газдовања шумама у оперативном смислу обезбеђује се годишњим планом газдовања шумама и извођачким пројектом газдовања шумама. Годишњим плановима се дефинише обим, место и динамика радова на заштити, гајењу, коришћењу и унапређивању шума, производњи шумског репродуктивног материјала, као и изградњи техничке инфраструктуре. Извођачки пројекат се израђује за одсек или одељење, а изузетно за више одсека или одељења, при чему садржи детаљну разраду планова гајења, заштите, коришћења и унапређивања шума садржаних у основама, као и технолошки поступак, услове, начин и рок извршења свих радова.