ЈП “Војводинашуме” је највећи корисник шума и шумског земљишта у АП Војводини и према подацима који се воде у централној бази података, предузеће газдује са 129.951,60 ха шума и шумског земљишта, где су шуме и шумске културе заступљене са 101.715,19 ха. Укупна количина дрвне масе износи 23.596.210 м³, а текући запремински прираст 715.118,1 м³. Дозвољена годишња сечива запремина (етат) према основама газдовања шумама износи 698.677,2 м³. Поред тога, предузеће пружа стручну и саветодавну подршку сопственицима шума – физичким лицима за које се доноси програм газдовања шумама, односно обавља стручно-техничке послове у тим шумама. Шуме сопственика покривају површину од 5.372,91 ха.
За непосредно газдовање шумама и шумским земљиштем задужена су четири шумска газдинства. Свако од шумских газдинстава надлежно је за газдовање шумама у државној својини и обављање стручно-техничких послова у шумама сопственика у оквиру шумског подручја на коме се шуме и шумско земљиште налазе.
Површине под шумом којима газдује ЈП “Војводинашуме” су у највећој мери неравномерно распоређене на територији АП Војводине и углавном су концентрисане у приобаљу великих равничарских река Дунава, Саве, Тисе и Тамиша, као и на подручјима Делиблатске пешчаре, Суботичко-хоргошке пешчаре и Вршачких планина.
Карта распрострањености шума на подруцју АП Војводине
Структура површина према начину коришћења
Структура површина
| УКУПНА ПОВРШИНА | ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ | ОСТАЛО ЗЕМЉИШТЕ | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Свега | Шума | Шумска култура | Шумско земљиште | Свега | Неплодно | За остале сврхе | |
| (ха) | (ха) | (ха) | (ха) | (ха) | (ха) | (ха) | (ха) |
| 129.951,89 | 106.549,95 | 64.023,30 | 37.691,89 | 4.834,75 | 23.401,94 | 10.289,86 | 13.112,08 |
Анализирајући податке, може се уочити релативно ниско учешће категорије шумског земљишта. Ово упућује на чињеницу да је у претходном периоду пошумљен највећи део необраслих површина које су биле погодне за пошумљавање. Преостале површине необраслог земљишта које се могу пошумити представљају углавном мање чистине у оквиру постојећих шумских комплекса на којима ће подизање нових површина бити спроведено истовремено са обновом шумских комплекса у оквиру којих се налазе. У неплодно земљиште сврстане су категорије земљишта попут бара и забареног земљишта, просека, путева и слично, док су категоријом “за остале сврхе” обухваћене површине расадника, ливада, пашњака, пешчарске вегетације и других категорија на којима је подизање шума ограничено из различитих разлога.
Распрострањеност шума и шумског земљишта по шумским подручјима
| Шумско подручје | Сремско | Јужнобачко | Севернобачко | Банатско | Укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| Шумско газдинство | “Сремска Митровица” | “Нови Сад” | “Сомбор” | “Банат” | |
| Седиште шумксог газдинства | Сремска Митровица | Нови Сад | Сомбор | Панчево | |
| Површина – државно (ха) | 42.342,65 | 12.469,04 | 24.501,94 | 50.638,26 | 129.951,89 |
| Површина – сопственици (ха) | 3.028,21 | 327,33 | 187,88 | 1.829,96 | 5.372,88 |
Стање шума по намени
Наменске целине чине шуме исте функционалне припадности, које се утврђују у складу са приоритетним функцијама газдовања шумама или могу да буду унапред утврђене као законска или подзаконска обавеза.
Највећи део површина припада основној намени “Производња техничког дрвета”, која заузима 40,4% укупне површине. Ипак, високо учешће основне намене “Специјални резерват природе ИИИ степена” које износи 31,7% је пример који илуструје колики значај заштита природе има у предузећу. ЈП “Војводинашуме” управља са укупно 70.686,59 ха заштићених подручја или 54,4% од укупне површине којом газдује, од чега површина заштићених шума и шумског земљишта заузима 62.175,54 ха (стање шума 2022. године) или 47,84%, док је у строгом режиму заштите 4.132,56 ха (стање шума 2022. године) или 3,2% од укупне површине. Претходни подаци упућују на усмереност и посвећеност предузећа заштити и очувању природе, као и биолошкој, геолошкој и предеоној разноврсности.
| Основна намена | П (ха) | П (%) | В | В (м3/ха) | В (%) | Ив | Ив (м3/ха) | Ив (%) | Ив / В (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| (x1.000 м3) | (x1.000 м3) | ||||||||
| Производња техничког дрвета | 41.09 | 40,4 | 11.917 | 290,02 | 50,5 | 349 | 8,50 | 48,8 | 2,9 |
| Производно-заштитна шума | 4.14 | 4,1 | 603 | 145,74 | 2,6 | 17 | 4,22 | 2,4 | 2,9 |
| Производни центар крупне дивљачи | 539 | 0,5 | 55 | 101,71 | 0,2 | 3 | 5,85 | 0,4 | 5,7 |
| Ловно-узгојни центар крупне дивљачи | 6.92 | 6,8 | 1.909 | 275,90 | 8,1 | 53 | 7,59 | 7,3 | 2,8 |
| Семенска састојина | 615 | 0,6 | 309 | 502,07 | 1,3 | 4 | 6,60 | 0,6 | 1,3 |
| Шуме са посебном наменом за потребе одбране земље | 1.138 | 1,1 | 351 | 308,01 | 1,5 | 9 | 8,31 | 1,3 | 2,7 |
| Парк природе – | 147 | 0,1 | 22 | 152,67 | 0,1 | 1 | 6,78 | 0,1 | 4,4 |
| ИИ степен заштите | |||||||||
| Парк природе – | 437 | 0,4 | 108 | 247,57 | 0,5 | 6 | 14,27 | 0,9 | 5,8 |
| ИИИ степен заштите | |||||||||
| Специјални резерват природе И степена | 1.534 | 1,5 | 332 | 216,61 | 1,4 | 8 | 5,49 | 1,2 | 2,5 |
| Специјални резерват природе ИИ степена | 5.525 | 5,4 | 1.063 | 192,41 | 4,5 | 29 | 5,18 | 4,0 | 2,7 |
| Специјални резерват природе ИИИ степена | 32.255 | 31,7 | 5.632 | 174,60 | 23,9 | 207 | 6,41 | 28,9 | 3,7 |
| Национални парк – | 2 | 0,0 | 0 | 39,16 | 0,0 | 0 | 1.03 | 0,0 | 2,6 |
| ИИИ степен заштите | |||||||||
| Строги резерват природе – И степен заштите | 226 | 0,2 | 144 | 637,07 | 0,6 | 2 | 7,54 | 0,2 | 1,2 |
| Заштићено станиште | 50 | 0,0 | 2 | 33,28 | 0,0 | 0 | 1,76 | 0,0 | 5,3 |
| Споменик природе | 211 | 0,2 | 52 | 247,10 | 0,2 | 1 | 2,82 | 0,1 | 1,1 |
| Научно-истраживачка површина | 51 | 0,1 | 5 | 88,41 | 0,0 | 0 | 4,18 | 0,0 | 4,7 |
| Рекреативно-туристички центар | 50 | 0,0 | 10 | 205,06 | 0,0 | 0 | 7,95 | 0,1 | 3,9 |
| Предео изузетних одлика – И степен заштите | 225 | 0,2 | 66 | 292,72 | 0,3 | 1 | 5,70 | 0,2 | 1,9 |
| Предео изузетних одлика – ИИ степен заштите | 2.43 | 2,4 | 486 | 200,18 | 2,1 | 12 | 4,75 | 1,6 | 2,4 |
| Предео изузетних одлика – ИИИ степен заштите | 4.086 | 4,0 | 520 | 127,37 | 2,2 | 12 | 2,92 | 1,7 | 2,3 |
| Узгајалиште птица мочварица | 1 | 0,0 | 0 | 139,00 | 0,0 | 0 | 2,75 | 0,0 | 2,0 |
| Природна реткост | 41 | 0,0 | 9 | 214,39 | 0,0 | 0 | 8,94 | 0,1 | 4,2 |
| УКУПНО | 101.715 | 100,0 | 23.596 | 231,98 | 100,00 | 715 | 7,03 | 100,00 | 3,0 |
Стање шума по пореклу и очуваности
Кад је реч о стању шума по пореклу, у односу на укупну површину којом газдује ЈП “Војводинашуме”, састојине високог порекла заузимају 73,5%, док изданачке састојине покривају 26,4% површине. Састојине мешовите по пореклу заузимају мање од 0,1% укупне површине.
У шумском фонду доминирају очуване састојине, којих посматрано по површини има 69,2%. Разређених састојина има 24,0%, док девастираних састојина има свега 6,9%.
| Порекло састојине | П (ха) | П (%) | В | В | В (%) | Ив | Ив (м3/ха) | Ив (%) | Ив / В (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| (x1.000 м3) | (м3/ха) | (x1.000 м3) | |||||||
| Вештачки подигнута састојина меких лишћара | 28.036 | 27,6 | 5.129 | 182,9 | 21,7 | 314 | 11,20 | 43,9 | 6,1 |
| Висока природна састојина тврдих лишћара | 18.892 | 18,6 | 1.421 | 75,2 | 6,0 | 53 | 2,80 | 7,4 | 3,7 |
| Изданачка природна састојина тврдих лишћара | 18.768 | 18,5 | 5.454 | 290,6 | 23,1 | 103 | 5,50 | 14,4 | 1,9 |
| Вештачки подигнута састојина тврдих лишћара | 18.509 | 18,2 | 7.953 | 429,7 | 33,7 | 138 | 7,50 | 19,4 | 1,7 |
| Вештачки подигнута састојина четинара | 5.87 | 5,8 | 1.092 | 186,1 | 4,6 | 43 | 7,30 | 6,0 | 3,9 |
| Изданачка природна састојина лишћара | 5.712 | 5,6 | 1.086 | 190,1 | 4,6 | 29 | 5,00 | 4,0 | 2,6 |
| Висока природна састојина меких лишћара | 2.174 | 2,1 | 589 | 271,1 | 2,5 | 13 | 6,20 | 1,9 | 2,3 |
| Изданачка природна састојина меких лишћара | 2.136 | 2,1 | 340 | 159,1 | 1,4 | 10 | 4,80 | 1,4 | 3,0 |
| Висока природна састојина лишћара | 1.369 | 1,3 | 494 | 361,2 | 2,1 | 11 | 7,80 | 1,5 | 2,2 |
| Вештачки настала састојина котличењем | 122 | 0,1 | 34 | 279,3 | 0,1 | 1 | 8,10 | 0,1 | 2,9 |
| Висока природна састојина четинара | 82 | 0,1 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | |||
| Мешовита састојина по пореклу | 37 | 0,0 | 2 | 56,9 | 0,0 | 0 | 3,20 | 0,0 | 5,6 |
| Висока природна састојина четинара и лишћара | 5 | 0,0 | 1 | 225,4 | 0,0 | 0 | 5,80 | 0,0 | 2,6 |
| Висока природна састојина тврдих лишћара | 2 | 0,0 | 0 | 0,0 | 0 | 0,0 | |||
| Шикара | 1 | 0,0 | 0 | 80,6 | 0,0 | 0 | 3,50 | 0,0 | 4,3 |
| УКУПНО | 101.715 | 100,0 | 23.596 | 181,6 | 100,0 | 715 | 7,03 | 100,0 | 3,0 |
| Очуваност састојине | П (ха) | П (%) | В | В | В (%) | Ив | Ив | Ив (%) | Ив / В (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| (x1.000 м3) | (м3/ха) | (x1.000 м3) | (м3/ха) | ||||||
| Очувана састојина | 70.369 | 69,2 | 17.581 | 249,8 | 74,5 | 557 | 7,90 | 77,9 | 3,2 |
| Разређена састојина | 24.364 | 24,0 | 5.405 | 221,8 | 22,9 | 141 | 5,80 | 19,8 | 2,6 |
| Девастирана састојина | 6.982 | 6,9 | 610 | 87,4 | 2,6 | 17 | 2,40 | 2,3 | 2,8 |
| УКУПНО | 101.715 | 100,0 | 23.596 | 181,6 | 100,0 | 715 | 7,03 | 100,0 | 3,0 |
Стање шума по мешовитости
Према важећем критеријуму за утврђивање мешовитости састојина, у мешовите састојине спадају оне код којих је учешће друге или других врста у запремини веће од 10%. У складу са наведеним критеријумом у укупној површини преовлађују чисте састојине са 56,7% у односу на 43,7% мешовитих. Слично стање је и са запреминским прирастом, где доминирају чисте састојине са 57,6% учешћа, а у случају залиха дубеће дрвне запремине преовлађује учешће запремине мешовитих састојина са 54,2% у односу на 45,8% учешћа чистих састојина.
Мешовите састојине су биолошки и еколошки стабилнији облик, а уједно остварују и већу укупну залиху дрвне запремине. Са газдинског становишта много су пожељније мешовите састојине, имајући у виду њихову значајно већу отпорност у односу на разне негативне утицаје. Мешовите састојине су пожељније и са аспекта заштите и очувања биодиверзитета. Из наведених разлога, опредељење је да и у наредном периоду мешовите састојине буду фаворизоване у смислу повећања њиховог учешћа у укупном шумском фонду предузећа.
| Мешовитост | П (ха) | П (%) | В | В | В (%) | Ив | Ив | Ив (%) | Ив / В (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| (x1.000 м3) | (м3/ха) | (x1.000 м3) | (м3/ха) | ||||||
| Мешовита састојина | 54.672 | 54,0 | 15.691 | 287 | 66,5 | 353 | 6,50 | 49,4 | 2,3 |
| Чиста састојина | 46.996 | 46,0 | 7.905 | 168,2 | 33,5 | 362 | 7,70 | 50,6 | 4,6 |
| Шикаре и шибљаци | 47 | 0 | 0 | ||||||
| УКУПНО | 101.715 | 100,0 | 23.596 | 181,6 | 100,0 | 715 | 7.03 | 100,0 | 3,0 |
Стање шума по врстама дрвећа
Састојинским инвентурама шума утврђено је присуство преко 60 различитих врста шумског дрвећа. У шумском фонду доминира храст лужњак, који у укупној запремини учествује са 32,7%, а у запреминском прирасту са 17,3%, затим иду клонске тополе са 19,1% учешћа у запремини и 40,7% у запреминском прирасту, пољски јасен са 13,7% у запремини и 9,5% учешћа у запреминском прирасту, граб са 4,9% у запремини и 2,8% у запреминском прирасту, бела врба са 3,8% у запремини и 3,6% у запреминском прирасту и багрем са 3,7% учешћа у запремини и 5,7% учешћа у запреминском прирасту. Четинарске врсте, које учествују са 4,4% у запремини и 5,7% у запреминском прирасту су неупоредиво мање заступљене у шумском фонду.
| Врста дрвећа | В | В (%) | Ив | Ив (%) | Ив / В (%) |
|---|---|---|---|---|---|
| (x 1.000 м3) | (x 1.000 м3) | ||||
| Храст лужњак | 7.708 | 32,7 | 124 | 17,3 | 1,6 |
| Клонске тополе | 4.5 | 19,1 | 291 | 40,7 | 6,5 |
| Пољски јасен | 3.244 | 13,7 | 68 | 9,5 | 2,1 |
| Граб | 1.157 | 4,9 | 20 | 2,8 | 1,7 |
| Бела врба | 898 | 3,8 | 26 | 3,6 | 2,9 |
| Багрем | 872 | 3,7 | 41 | 5,7 | 4,7 |
| Цер | 939 | 4,0 | 15 | 2,1 | 1,6 |
| Амерички јасен | 346 | 1,5 | 10 | 1,4 | 2,9 |
| Остали меки лишћари | 1.444 | 6,1 | 38 | 5,3 | 2,6 |
| Остали тврди лишћари | 1.458 | 6,2 | 41 | 5,7 | 2,8 |
| Четинари | 1.029 | 4,4 | 41 | 5,7 | 4,0 |
| УКУПНО | 23.596 | 100,0 | 715 | 100,0 | 3,0 |
