Специјални резервати природе којима управља ЈП “Војводинашуме”
Специјални резерват природе “Ковиљско-петроварадински рит”
СРП “Ковиљско-петроварадински рит” представља комплекс барско-мочварних и шумских екосистема (5.895 ха) са бројним животним заједницама функционално повезаних у интегралну целину. Налази се у југоисточној Бачкој, на инундационом подручју средњег тока Дунава. Темељне вредности овог простора су очуваност и разноврсност изворних орографских и хидрографских облика ритова (аде, рукавци, баре, мочваре), очуваност и бујност изворних биљних заједница ритова (шуме, ливаде, трстици, шевари), разноврсност и богатство фауне (206 врста птица и 24 врсте риба), нарочито присуство ретких и проређених врста.
Због својих изузетних природних вредности, СРП “Ковиљско-петроварадински рит” је 1989. године проглашен за међународно значајно станиште птица (ИБА), 2005. године за међународно значајно подручје биљака (ИПА), 2004. године је увршћен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ИЦПДР) и налази се од 2012. године на списку влажних подручја Рамсарске конвенције.
Узимајући у обзир малу удаљеност од Новог Сада (20 км) и Београда (60 км) и непосредну близину аутопута Е75, СРП “Ковиљско-петроварадински рит” пружа изванредне могућности са аспекта успостављања развоја туризма и туристичке понуде уопште.
Специјални резерват природе “Багремара”
СРП “Багремара” се налази на подручју општине Бачка Паланка. Укупна површина резервата износи 117,58 ха. То је једино станиште биљне врсте кукурјак (Ерантхис хиемалис Л. Салисб) на територији наше земље. Ова вишегодишња ранопролећна геофита из породице љутића (Ранунцулацеае) је природна реткост и спада у категорију крајње угрожених врста биљака у Републици Србији.
Специјални резерват природе “Горње Подунавље”
СРП “Горње Подунавље” је један од дунавских бисера Војводине и Србије. Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Подручје резервата је сложен мозаик водених и копнених екосистема. Највећи део резервата покривен је комплексима ритских плавних шума. Овакви очувани изворни биотопи ретко где се могу срести, како код нас, тако и у Европи.
СРП “Горње Подунавље” се простире уз леву обалу реке Дунав, од 1367. км до 1433. км његовог тока. Део је великог ритског комплекса који се протеже и кроз суседне Мађарску и Хрватску.
Дунав је својим током, заједно са рукавцима, тзв. дунавцима и поплавним водама дао основни печат резервату. СРП “Горње Подунавље” је значајан центар биодиверзитета. Део овог богатства огледа се и у присуству 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врста сисара, као и огромног броја бескичмењака, од којих се издваја преко 60 врста дневних лептира.
Због својих изузетних природних вредности, СРП “Горње Подунавље” је 1989. године проглашено за међународно значајно станиште птица (ИБА), а 2005. године значајним подручјем за биљке (ИПА). Саставни је део Резервата Биосфере “Бачко Подунавље” од 2017. године и део пенталатералног Резервата Биосфере “Мура – Драва – Дунав” од 2021. године. Такође, од 2007. године има и статус влажног подручја Рамсарске конвенције.
Осим биолошке разноврсности, СРП “Горње Подунавље” краси и аутентично културно наслеђе. Као резултат прилагођавања великој реци и њеним ћудима настали су карактеристични изворни обичаји (ношње, језик, рибловни алат, чамци и јела), који привлаче госте и СРП “Горње Подунавље” чине атрактивном дестинацијом за посетиоце.
Европска повеља за одржви туризам
Специјални резерват природе “Делиблатска пешчара”
У југоисточном делу Панонске низије у Банату, налази се највећа европска континентална пешчара која обухвата близу 35.000 ха површине. Она је елипсастог облика и оријентисана је у правцу југоисток – северозапад. Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског силикатно – карбонатног песка. У савременом периоду, ветар Кошава обликовао је изражен дински рељеф, чије су надморске висине између 70 м и 200 м. Умерено континентална клима, одсуство површинских водотокова и пешчана земљишта условили су особене животне заједнице, које су издвојене у посебну биљно – географску област Делиблатицум.
У јединственом мозаику екосистема, налазе се типичне врсте флоре и фауне, од којих су многе природне реткости значајне по међународним критеријумима. Богата флора са преко 900 врста, подврста и варијетета обилује раритетима, реликтима, ендемима и субендемима као што су: банатски божур, панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар Панонске низије. Од 2005. године СРП “Делиблатска пешчара” проглашен је значајним подручјем за биљке (ИПА).
Као последња и највећа оаза пешчарско – степске, шумске и мочварне вегетације која је некада доминирала Панонском низијом, СРП “Делиблатска пешчара” је један од најважнијих центара биодиверзитета у Србији и Европи и најзначајније степско подручје код нас. Стога, резерват представља јединствен научни полигон.
Међу реткостима фауне истичу се врсте са степских станишта: пустињски мрави, мрављи лав, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор и др. За неке од њих, СРП “Делиблатска пешчара” је једино или једно од малобројних преосталих станишта у Србији.
У заштићеном подручју, налази се и део реке Дунав са ритовима и адама “Лабудово окно”. Воде богате рибом и мрестилишта значајно су стециште и масовно зимовалиште птица водених станишта, због чега је СРП “Делиблатска пешчара” 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица (ИБА). Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница. Такође, од 2006. године Лабудово окно” има и статус влажног подручја Рамсарске конвенције.
Типична села на ободу заштићеног подручја чувају атмосферу минулих времена и употпуњују слику овог живописног предела.
Специјални резерват природе “Обедска бара”
СРП “Обедска бара” је позната широм света још од средине XИX века, од када се о њој испредају приче као рају за птице. Некада чувени орнитолошки резерват, а данас специјални резерват природе, овај пространи мочварно – шумски комплекс налази се уз реку Саву у јужном Срему. Највећу вредност подручја чини аутентичан сплет мртваја, бара, окана, мочварне вегетације, влажних ливада и шума са изузетно богатим диверзитетом екосистема и врста, посебно оних угрожених. СРП “Обедска бара” је једно од ретких још очуваних плавних ритских подручја са специфичностима као што су столетне мешовите шуме храста лужњака и колоније птица мочварица. Бара је остатак меандра старог корита реке Саве чији главни ток данас тече јужније. Њено корито, на чијем су ободу села Обреж и Купиново, назива се због свог облика “Потковица”. Виши, копнени део, испресецан воденим депресијама и стаништима старих храстових шума назива се “Купинске греде”. СРП “Обедска бара” је позната због разноврсних мочварних и шумских станишта и то: преко 30 водених, мочварних и шумских фитоценоза, 50 врста сисара, 16 врста риба, 13 врста водоземаца, 11 врста гмизаваца, 50 врста маховина, 150 врста гљива, преко 300 врста инсеката, 500 врста изузетног богатства флоре и посебно 222 врсте птица.
Због својих изузетних природних вредности, СРП “Обедска бара”се налази на листи влажних подручја Рамсарске конвенције од 1977. године као једно од првих таквих подручја у нашој земљи, 1989. године је проглашена за међународно значајно станиште птица (ИБА), 2005. године за међународно значајно станиште биљака (ИПА) и 2008. године за међународно значајно станиште дневних лептира (ПБА).
Специјални резерват природе “Босутске шуме”
Специјални резерват природе „Босутске шуме“ представља један од највреднијих и најочуванијих шумских комплекса у Србији. Као остатак некадашњих низијских прашума Посавине, Босутске шуме чувају аутентичан пејзаж шумских, влажних и водених станишта југозападног Срема.
Резерват се простире на територији општина Шид и Сремска Митровица, у подручју које обликује мрежа низијских водотокова Саве, Босута и Студве. На тромеђи Србије, Републике Српске (БиХ) и Хрватске, Босутске шуме чине јединствену природну целину и део највећег комплекса лужњакових шума у Југоисточној Европи и Панонској низији. Заједно са Спачванским шумама у Хрватској, Босутске шуме представљају јединствен функционални екосистем од међународног значаја.
Укупна површина Специјалног резервата природе „Босутске шуме“ износи 17.618,14 ха, у оквиру којих су успостављени режими заштите И, ИИ и ИИИ степена. У границама подручја налази се и седам раније заштићених локалитета – Природног споменика „Смогва“ и строгих природних резервата „Варош“, „Рашковица“, „Мајзецова башта“, „Винична“, „Стара Вратична“ и „Рађеновци“.
Највећи део Босутских шума прекривају најпространије, најстарије и најочуваније шуме храста лужњака (Qуерцус робур Л.) у Србији. Старе шумске заједнице, испресецане водотоцима и влажним стаништима, чине јединствену и разноврсну природну целину. На овом простору издвојено је чак 37 приоритетних типова станишта значајних за заштиту, што Босутске шуме сврстава међу кључне центре биодиверзитета у Србији.
На овом простору евидентиран је велики број ретких и строго заштићених врста – 13 врста биљака, 14 врста бескичмењака, 4 врсте риба, 8 врста водоземаца, 7 врста гмизаваца, чак 156 врста птица и 15 врста сисара. Посебну вредност представља чињеница да су овде поново забележене и врсте за које се сматрало да су нестале са територије Србије.
У појединим деловима резервата очуван је готово прашумски карактер – са стаблима старим и до 400 година и пречника већег од два метра, као и богатим слојем мртвог дрвета који омогућава опстанак бројних биљних и животињских врста.
У Босутским шумама природне вредности прате и снажни трагови традиције и историје. На издигнутим теренима и уз старе шумске комплексе и данас је присутна жиропаша, као део дугог континуитета живота у складу са шумом, а традиционално свињарство остаје једно од препознатљивих обележја овог простора. Стара храстова стабла, семенске састојине, гнездилишта ретких птица и очувани прашумски елементи сведоче о богатству природе, археолошки трагови Илира и Келта и културни пејзаж говоре о вишеслојној вези човека и шуме. Управо та повезаност природног и културног наслеђа даје Босутским шумама посебан идентитет и чини их простором у којем се, поред изузетне биодиверзитетске вредности, може доживети и аутентична традиција Срема.
Због својих изузетних природних вредности, ово подручје препознато је и на међународном нивоу, као подручје од значаја за птице (ИБА – РС021ИБА), као и као потенцијално подручје европске еколошке мреже НАТУРА 2000, и то као „подручје од интереса за заједницу“ (пСЦИ СРБПЕЗ005 – „Босутске шуме”) и „подручје посебне заштите“ (пСПА 007 – „Босутске шуме”). Као део великог комплекса шума у сливу реке Саве, Резерват има изражен прекогранични значај и важну улогу у очувању еколошких коридора и миграција врста.
Специјални резерват природе „Босутске шуме“ данас представља јединствен спој очуване природе, богатог биодиверзитета и културног наслеђа – простор у којем природни процеси и традиција живе у равнотежи, нудећи посетиоцима аутентичан доживљај једне од последњих великих низијских шума у Европи.
