Споменик природе „Шума Јунаковић“
Одлуком Скупштине општине Апатин (Службени лист бп. 11 од 03.10.2005) Шума Јунаковић стављена је под заштиту као споменик природе и сврстава се у значајно добро ИИИ категорије. Укупна заштићена површина је 180,045 ха.
Споменик природе „Шума Јунаковић“ се налази у северозападној Бачкој, између насеља Апатин и Пригревица, непосредно уз бању „Јунаковић“, односно западно од пута 5П7 Апатин – Пригревица
Шума Јунаковић је посебно значајна због очуваних старих стабала храста лужњака (Qуерцус робур) природног порекла. Шума је и уточиште многих врста животиња, посебно срого заштићених и заштићених птица: црна рода (Цицониа нигра), и сисара ласица (Мустела нивалис), хермелин (Мустела ерминеа), јазавац (Мелес мелес) као и дивљач дивља свиња ((Сус сцрофа), срна (Цапреолус цапреолус) и зец (Лепус еуропаеус)).
Очувани шумски појас храстових и багремових састојина, посебно је значајан јер обезбеђује заштиту термалних изворишта бањског комплекса „Јунаковић“ који се налази између Апатина и Пригревице. Како окружује бању, поред заштитне улоге обезбеђује здравствено-клиничке услове за рехабилитацију и спортско-рекреативне активности гостију, као и за остале посетиоце бање током целе године.
У фитогеографском погледу подручје „Шуме Јунаковић“ припада Панонској провинцији, панонско-влашког подрегиона, понтско-јужносибирског флористичког-вегетацијског региона. То је подручје шумо-степе свезе Ацери татарицо – Qуерцион.
Природне шуме нису заступљене. Шумски комплекс „Јунаковић“ данас је обрастао шумским културама храста лужњака који поприма особине полу-природне шуме, као и културама багрема, америчког јасена и цера.
Од представника орнитофауне овде сусређемо фазана (Пхасианус цолцхицус) и пољску јаребицу (Пердиx пердиx).
Пејсажне вредности карактерише делимично измењено шумско станиште које се налази у окружењу културне степе, слатина и Бање Јунаковић.
Споменик природе „Ивановачка ада“
Ово заштићено подручје заправо представља мали остатак природне шумске вегетације дунавских ада. Плавне шуме аутохтоних топола, великих речних ада низијских река, претрпеле су највеће измене од свих шумских екосистема у Републици Србији. Од ових некада пространих ритских шума, остали су само мали фрагменти, тј. мале површине које су благовремено заштићене као строги природни резервати.
Наиме, Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије, 1961. године донео је Решење о стављању под заштиту државне шумске састојине јасена, беле тополе, црне тополе, бреста и врбе са понеким стаблом храста лужњака на делу Дунавске аде, којим је проглашен Строгим природним резерватом „Омољичка ада“ на 6,46 ха површине. Тада је прописаним мерама заштите био забрањен сваки вид коришћења овог заштићеног подручја, односно утврђен режим апсолутне заштите (ЈП „Војводинашуме“, ШГ „Банат“, 2024).
Касније, ревизијом заштићеног подручја 2008. године, извршена је прекатегоризација и промена назива у СП „Ивановачка ада“, на површини од 6,07 ха, са околном заштитном зоном од 8,86 ха (ЈП „Војводинашуме“, ШГ „Банат“, 2024).
Скупштина града Панчева је на основу извршене валоризације и дефинисаног предлога Завода за заштиту природе Србије, 2009. године донела Одлуку о заштити СП „Ивановачка ада“, (број ИИ-04-06-15/2009, Службени лист града Панчева, бр. 22/2009; 4/2011).
СП „Ивановачка ада“, проглашен је заштићеним подручјем на укупној површини од 6,07 ха у државној својини, ради „очувања малог остатка некадашњих плавних природних шума дунавских ада, специфичног састава и структуре, коју чине популације аутохтоних топола и врба високих естетских и еколошких вредности, а које представљају станиште субандемичним и реликтним врстама флоре (Рориппа сyлвестрис (Л.) Бессер, Виталис винифера Л. субсп. сyилвестрис, Ерyисимум схеирантхоидес Л.) животињским врстама заштићеним као природне реткости (нпр. орао белорепан, зелена жуна, водомар), које представљају национално и међународно заштићене биљне и животињске врсте“.
По националној категоризацији ово заштићено подручје сврстано је у ИИИ (трећу) категорију – значајно природно добро, док је према ИУЦН класификацији то Природни споменик. Међународни статус природног добра није утврђен.
