Остала заштићена подручја

Строги природни резерват „Варош“

На подручју Босутских шума налази се Строги природни резерват „Варош“, који представља једну од четири просторне целине са остацима очуваних, прастарих храстових шума. Резерват се простире у неплавном подручју дуж мртваје Брек у катастарској општини Батровци, општине Шид, заузимајући површину од 38,83 ха. Заштићеним подручјем проглашен је још давне 1955. године и цела површина налази се и данас у режиму заштите И степена. Подручје карактеришу очуване мешовите шуме пољског јасена, храста лужњака и граба, чија старост износи око 140 година. Специфичност подручја огледа се у појави мањих узвишења (тзв. греда) и забарених површина дуж Брека, где се могу наћи и добро очуване групе стабала пољског јасена.

Строги природни резерват „Винична“

Строги природни резерват „Винична“, који је још од 1953. године под заштитом, представља једну од четири просторне целине са остацима очуваних, прастарих храстових шума, унутар подручја Босутских шума. Резерват се простире у централном делу шумског комплекса обухваћеног заштитом, у катастарској општини Моровић, на насипом брањеном, старом алувијуму. Заузима површину од 26,60 ха и у целости се налази у режиму заштите И степена. Подручје карактерише велика разноврсност мешовитих шумских заједница пољског јасена, храста лужњака и граба, старости од 132 до 168 година. Због својих карактеристика и очуваности, подручје резервата значајно доприноси могућностима за научна истраживања.

Строги природни резерват „Мајзецова башта“

Строги природни резерват „Мајзецова башта“, који је још од 1953. године под заштитом, представља једну од четири просторне целине са остацима очуваних, прастарих храстових шума, унутар подручја Босутских шума. Резерват се простире у централном делу шумског комплекса обухваћеног заштитом, у катастарској општини Моровић, на насипом брањеном, старом алувијуму. Заузима површину од 26,91 ха и у целости се налази у режиму заштите И степена. Подручје карактерише велика разноврсност шумских заједница пољског јасена, храста лужњака и граба старости од 123 до 189 година и висином стабала и до 50 м. Специфичност овог резервата огледа се у најбројнијој и најбоље очуваној популацији врста из породице детлића, као и присуства строго заштићених врста везаних за храстове шуме, блиско природног састава са великом количином мртвог дрвета. Присутна типолошка разноврсност шума и специфичности у погледу биодиверзитета, значајно доприноси важности подручја за научна истраживања и очувању станишта ретких, угрожених и строго заштићених врста.

Строги природни резерват „Рашковица“

Строги природни резерват „Рашковица“, који је још од 1954. године под заштитом, налази се у неплавном подручју између пута Моровић-Јамена и реке Студве, унутар подручја Босутских шума. У целости се налази у режиму заштите ИИ степена. Подручје карактерише велика разноврсност мешовитих шумских заједница пољског јасена, храста лужњака и граба старости око 130 година. Због свог положаја на издигнутим деловима, окружено плављеним подручјем реке Саве са Босутом, у прошлости ово подручје је представљало идеално место за формирање насеља и традиционалних делатности попут свињарења. Управо због тога, најпре на ревирима резервата регистровани су најстарији свињари, а њихова крда на жиропашама данас окупљају више од 70 одраслих домаћих свиња и чак 90 прасади.

Строги природни резерват „Рађеновци“

Строги природни резерват „Рађеновци“, који је још од 1954. године под заштитом, представља енклаву шумске вегетације унутар ораничних површина, на око 3 км северозападно од насеља Јамена, на подручју Босутских шума. Заузима површину од 86,83 ха и у целости се налази у режиму заштите ИИ степена. Резерват представља семенску састојину посебног касно-листајућег варијетета лужњака (Qуерцус робур вар. тардифлора). Поред тога, подручје се одликује шумама храста лужњака и граба, док се у депресијама јављају чисте састојине храста лужњака, као и шуме пољског јасена на барском ивом, старости од 141 до 152 године. Као специфичност подручја истиче се пристутво гнездилишта орла кликташа (Цланга помарина).

Строги природни резерват „Стара Вратичина“

Строги природни резерват „Стара Вратичина“, који је још од 1954. године под заштитом, налази се у поплавном подручју реке Саве, унутар катастарске општине Вишњићево, у оквиру Босутских шума. Резерват представља добро очуване остатке чувених лужњакових прашума, које су још почетком XX века у Посавини покривале неколико хиљада хектара. Заузима површину од 10,30 ха и у целости се налази у режиму заштите И степена. Подручје карактерише шума лужњака, граба и јасена, а оно што овај резерват чини посебним јесте тренутна највећа концентрација живих стабала лужњака, познатих као „оријашка“ стабла. Најдебље живо дрво на подручју резервата „Стара Вратичина“ тренутно има прстенасти пречник од 210 цм. Пре више од 20 година, унутар овог Резервата, најдебље стабло имало је пречник од 224 цм, а његова старост процењена је на око 450 година. Исечак дебла, са седмог метра од приданка, данас се налази у згради Шумске управе Моровић и на Шумарском факултету у Београду. Још једна посебност простора су очуване некрополе и остаци насеља Илира и Келта, који су насељавали ове просторе пре експанизије Римске империје, почетком И века нове ере.

Природни споменик „Састојина старих славонских храстова Смогва“

Природни споменик „Смогва”, који је још од 1951. године под заштитом, налази се у централном делу шумског комплекса Босутских шума, у неплављеном делу. Заузима површину од 4,30 ха и има статус посебног локалитета у режиму заштите ИИ степена. Темељну природну вредност овог подручја чине „оријашка” стабла лужњака, чија старост досеже и до 400 година, са потпуно природним пореклом из састојине прашумског типа. На подручју споменика забележено је укупно 111 старих стабала импозантних димензија, од којих су сто десет стабала храста лужњака (Qуерцус робур) и једно стабло пољског јасена (Фраxинус ангустифолиа субсп. оxyцарпа), док је забележен највећи прстенасти пречник живог стабла од 206 цм. Поред ових стабала, традиционално свињарство и жироиспаша представљају својеврстан симбол подручја, чинећи заједно овај локалитет од изузетног значаја за научну и стручну јавност.