U skladu sa svojom delatnošću, profesionalnom odgovornošću i  prioritetnim opredeljenjem za održavanjem postojećeg i unapređenjem zatečenog stanja , JP „Vojvodinašume“, svake godine izvrši obnovu  i podizanje novih šuma, na površini od oko 2.000 hektara, kao i njihovu negu i zaštitu.

Šume Subotičko-Horgoške peščare, prostiru se na 4.457 hektara dinskog reljefa i pominju se još od davne 1710. godine. Ove šume imaju presudni značaj pri sprečavanju eolske erozije. Zbog specifičnih karakteristika od ekološkog značaja i retkosti u svakom smislu, na delu površine je ustanovljeno zaštićeno područje, Predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara“, sa ciljem očuvanja izvornih  vrednosti prirode i mogućnosti revitalizacije izmenjenih predela.

U „vezivanju“ subotičkog peska su se kao pionirske vrste, najbolje pokazali: bagrem (Robinia pseudoacacia) i crni bor (Pinus nigra) .

JP „Vojvodinašume“, kao korisnik šuma na ovom prostoru gazduje na osnovu planskih dokumenata usvojenih od strane nadležnih  institucija.

Pri obnavljanju šuma na prostoru kojim gazduje JP „Vojvodinašume“ teži se tome da se sačuvaju stabla autohtonih (domaćih) vrsta, koja su još uvek vitalna.

Na prostoru Subotičko-Horgoške peščare, kao i na svim prostorima kojima ovo preduzeće gazduje,  kao i do sada,  gde uslovi terena i zemljišta to omogućavaju,  imperativ  je da se posle seče alohtonih (unetih) vrsta, izvrši pošumljavanje autohtonim vrstama drveća. U tom cilju će se i  na lokalitetu Radanovac  posle planske seče bagrema,  tokom pošumljavanja upotrebiti sadnice bele topole (autohtona vrsta), koje se proizvode u rasadnicima JP „Vojvodinašume“.

1

2 ( Radovi na  obnavljanju )( Pošumljavanje belom topolom )

 Zimzelene vrste, crni i beli bor su vrste koje se na prostoru Vojvodine javljaju u Subotičko-horgoškoj i Deliblatskoj peščari. Kao sva živa bića, tako i ove šumske vrste drveća  imaju svoj životni vek. Njihova biološka starost je do sto godina, nakon čega treba izvršiti njihovo obnavljanje.

Između ostalih, lokalitet „Tresetište“ u Subotičko-horgoškoj peščari, gde se  šume ovih vrsta nalaze,  lokalnom  stanovništvu je dobro poznat.

To su šume koje su u vreme prvomajskih praznika tradicionalno posećene velikim brojem izletnika. U cilju obezbeđivanja sigurnosti svih posetilaca i predupređivanja eventualnih nelagodnih situacija, padom suvih grana ili izvaljivanjem prestarelih stabala, JP „Vojvodinašume“ planira   blagovremeno i postepeno  obnavljanje šuma bora.

U toku su pripreme za obnovu ovih šuma, tokom kojih će se prvo  ukloniti stabla iz podrasta. Uklanjanje zrelih stabala će se vršiti sečom u prugama. Na taj način će se stvoriti optimalniji uslovi za veštačku obnovu sadnicama bora i njihov uspešan rast i razvoj. Neposečena stabla praviće zasenu i  povoljnije uslove za prijem sadnica u surovim peščarskim uslovima, gde temperatura vazduha tokom letnjih meseci može preći i 40°C.

Ovim načinom obnove se neće promeniti bitnije ni pejzaž, niti narušiti ostale opštekorisne funkcije koje šuma pruža. Tako će se i  budućim generacijama omogućiti da uživaju u njihovim blagodetima.

Najveću opasnost za ove šume su šumski požari, čiji je  najčešći uzrok ljudski faktor. Stoga ovom prilikom molimo sugrađane da tokom obilaska i boravka u šumama ne pale vatru van organizovanih ložišta.

3                                                                                              (Šuma pre početka obnove)

47                                                                            (Stanje posle obnove,  rast i razvoj)