MEĐUNARODNI DAN ŠUMA

2021-03-22T08:51:01+00:00март 20th, 2021|

Šume, njihovo održivo upravljanje i korišćenje, ključni su za borbu protiv klimatskih promena ali su jedan od važnih faktora u smanjenju siromaštva i dostizanju ciljeva održivog razvoja (Sustainabe Development Goals). Šume, pokrivajući trećinu svetske kopnene površine, obezbeđuju i više od 300 različitih funkcija. Oko 1,6 milijardi ljudi direktno zavisi od šuma i od njih obezbeđuju hranu, lekove, gorivo i utočište. Šume su biološki najrazličitiji ekosistemi na kopnu, u kojima živi više od 80% kopnenih vrsta životinja, biljaka i insekata.

Mnogi aspekti našeg života na ovaj ili onaj način povezani su sa šumama. Održivo upravljanje šumama i održiva upotreba ovog resursa ključni su za borbu protiv klimatskih promena i doprinos prosperitetu i blagostanju sadašnjih i budućih generacija. Ipak, uprkos svim ovim neprocenjivim ekološkim, ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim osobenostima, globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom.

Obnova šuma je tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana šuma („Obnova šuma: put oporavka i blagostanja“). Obnavljanje i održivo gazdovanje šumama pomažu u rešavanju problema klimatskih promena i biodiverziteta. Takođe, proizvodi i usluge koje šume pružaju za održivi razvoj, podstiču i  ekonomsku aktivnost koja stvara radna mesta i poboljšava život. Ovogodišnja tema uklapa se i u Dekadu UN-a za obnavljanje ekosistema (2021.-2030.).

Proslavljajući svetski dan šuma koji se 21. marta obeležava širom sveta, na dan ustanovljen pre 50 godina (1971) u cilju podsećanja na njihov značaj, JP “Vojvodinašume” koristi priliku da ukaže na brojne koristi koje pored sirovine imamo od šuma. Šume kao prirodni resurs i dobro od opšteg interesa uvek su, a naročito u ranijim periodima, bile bitan faktor u razvoju i predstavljale izvor različitih dobara i usluga.

Šume su nam bitne jer lišće jednog stabla starog 30 godina, fotosintezom može da razloži do 120 kg fabričke prašine i da pročisti zagađen industrijski vazduh. Samo jedno stablo ispusti čak 250 kubnih metara kiseonika za godinu dana, što je dovoljno za potrebe dva odrasla čoveka. Šume direktno utiču i na smanjenje efekta staklene bašte.

Povećanje površina pod šumama ima nemerljiv značaj za očuvanje životne sredine, zbog čega bi pod šumskom vegetacijom u Srbiji trebalo da bude 40 % a u Vojvodini oko 14% teritorije. Ovaj plan za Vojvodinu ima opravdane poteškoće u dostizanju zacrtanih procenata na kojima zajedno sistemski moramo raditi.

Šumski ekosistemi imaju izuzetan društveni značaj zbog proizvodnih, zaštitno-regulatornih, socijalnih i kulturnih funkcija. Zbog toga, poslovanje JP “Vojvodinašume”, u velikoj meri podleže javnom posmatranju i duboko je ukorenjeno u društveni sistem vrednosti i normi.

Iako danas, slično kao i prošle godine, nismo u prilici da proslavljamo ovaj ekološki najvažniji datum kako smo to i do sada radili, na terenu u zajedničkim aktivnostima sa zainteresovanim stranama, kao društveno odgovorno preduzeće naša briga o šumama je kontinuirana preko cele godine. U prethodnom periodu smo u aktivnosti preduzeća, pre svega u pošumljavanje, uključili veliki broj različitih grupa i volontera. Uz doniranje sadnog materijala školama, lokalnim zajednicama i drugim zainteresovanim stranama, možemo biti ponosni na broj zajedničkih aktivnosti koje smo sproveli u saradnji sa širom javnošću.

Podsetićemo Vas da je JP ”Vojvodinašume“ najveći korisnik šuma i šumskog zemljišta u AP Vojvodini i prema podacima, koji se vode u centralnoj bazi podataka, preduzeće gazduje sa oko 130.00,00 ha šuma i šumskog zemljišta. Pored toga, preduzeće pruža stručnu i savetodavnu podršku sopstvenicima šuma odnosno obavlja stručno – tehničke poslove u tim šumama na površini od preko 5.000,00 ha. Površine pod šumom, kojima gazduje JP ”Vojvodinašume“, su u velikoj meri neravnomerno raspoređene u Vojvodini i uglavnom su koncentrisane u priobalju većih ravničarskih reka – Dunava, Save, Tise i Tamiša, kao i na područjima Deliblatske peščare, Subotičko – horgoške peščare i Vršačkih planina.