Procena optimalne šumovitosti u Vojvodini

Optimalna površina pod šumom i Zaštitnim zasadima procenjena je na osnovu postavljenog cilja obezbeđenja prosečne površine šuma i zaštitnog zelenila na nivou od 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bi se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Prema ovom, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od 308.045 ha, tako da bi u tom slučaju šumovitost Vojvodine sa sadašnjih 6,37% bila povećana, odnosno podignuta na 14,32%. Struktura ovako podignute šumovitosti bila bi:

  • površina šuma 193.621 ha,
  • površina zaštitnih zasada u poljoprivredi 84.196 ha,
  • zaštitni zasadi u vodoprivredi 4.147 ha,
  • zaštitni zasadi uz saobraćajnice 4.426 ha i
  • zaštitno zelenilo u naseljima 21.055 ha.

Za ovakav poduhvat, gde treba podići preko 170.000 ha novih šuma i zaštitnih zasada, treba obezbediti sve pretpostavke počev od materijalnih, projekte, prostor, održavanje pošumljenih površina, staraoce i mnogo toga da bi uspeli da taj procenat bude mnogo veći nego što je sada.

Primera radi, JP “Vojvodinašume” mimo površina obuhvaćenih prostom reprodukcijom, odnosno obavezom da se posečene površine odmah zasade novim sadnicama, trenutno je za zasade mekih lišćara, kao i površina i čistina za pošumljavanje tvrdih lišćara, stoji na raspolaganju oko 17.530 ha. Svakako interes i drugih korisnika, pre svih vodoprivrede, putara, poljoprivrede, trebalo bi da bude usmereno na pošumljavanje, za šta treba da odrede površine koje bi se pošumljavale.

Za ostvarivanje plana pošumljavanja neophodna su velika ulaganja za šta će se formirati Fond za pošumljavanje pri Izvršnom veću Vojvodine, kako bi se redovno izdvajao novac za ovu namenu. U prvoj fazi trebalo bi pošumiti 1.000 ha, za što je potreban dodatni novac, pre svega za ulaganje u proizvodnju sadnica, obezbeđenje površina, pripremu zemljišta kao i za negu i zaštitu šuma. Za podizanje, primera radi, 1.000 ha šuma mora se obezbediti oko 365.000.000,00 dinara, i to pre svega za sadnice, negu i zaštitu. Šumari bi jednu trećinu obezbedili sami i to svojim radom i mehanizacijom, a ostatak bi obezbeđivala Pokrajina.